Vesti
01.02.2022. 06:05
Đoko Kesić

Podunavske Švabe

Samo Srbija vraća imovinu folksdojčerima

Vojvodina
Izvor: Shutterstock

Srbija je jedina zemlja u Evropi koja vraća imovinu svojim folksdojčerima "Podunavskim Švabama“ proteranim iz Jugoslavije 1945.

Jedini uslov da folksdojčeri dobiju imovinu restitucijom jeste da nisu počinili ratne zločine tokom Drugog svetskog rata, odnosno da nisu bili aktivni učesnici u fašističkim vojnim formacijama ili drugim službama, piše u Zakonu o restituciji, koji je usvojen decembra 2011. godine.

Zanimljiv je zakonski osnov za ovakav postupak vlade premijera Mirka Cvetkovića. Izglasavanjem Zakona o restituciji, napravljen je iskorak mimo svih pozitivnih normi koje i danas važe u Evropi, a usvojene su odmah po završetku Drugog svetskog rata, o statusu nemačke nacionalne manjine.

U vreme pripreme Zakona o restituciji u vladi Mirka Cvetkovića, u javnosti je bio prisutan narativ da je poželjno ovim aktom obuhvatiti Podunavske Švabe, zbog novih odnosa Srbije i Savezne Republike Nemačke.

Zakon se, koliko je poznato, oslanjao na "Brionsku formulu“, odnosno na rezultat razgovora Tito – Vili Brant na Brionima juna 1973. godine. Domaći i strani istoričari nisu utvrdili da "Brionska formula“ kao dokument uopšte postoji. Nema ga u jugoslovenskim niti u nemačkim arhivama.

Jedina poznata validna dokumentacija o oduzimanju imovine Podunavskim Švabama u FNRJ su Odluka AVNOJ-a od 21. novembra 1944. i Krimska konferencija 1945. godine. U njima piše da sve zemlje pobednice, pa i Jugoslavija, imaju pravo da konfiskuju imovinu fašističkih saradnika, posebno onih koji su učestvovali u njihovim oružanim formacijama.

"Država Srbija nije morala uopšte ništa da uradi po pitanju restitucije imovine Podunavskih Švaba. Svi domaći i inostrani propisi bili su na toj strani. Ali donela je veoma hrabru odluku“, objašnjava gospodin Strahinja Sekulić, direktor Agencije za restituciju:

"Dali smo šansu časnim ljudima, folksdojčerima koji nisu uprljali ruke ratnim zločinima ili učešćem u vojnim i civilnim nacističkim formacijama. Imamo oko 4000 zahteva, austrijskih i nemačkih državljana. Mi se držimo Zakona o restituciji i drugih zakonskih akata koji prate ovu vrstu poslova... E sada, sudovi imaju malo drugačiji stav. Oni smatraju da kada se neko od njih rehabilituje, treba da im se vrati imovina, iako nas direktno zakonska norma obavezuje i na razgraničenje je li neko bio član Hitlerove vojske. Pa i ako nije počinio zločin, a bio je član... Tu je ta nesaglasnost. Mnogi zahtevi nisu još razmatrani, a neki su rešeni po Zakonu o restituciji.“

U Udruženju nemačke nacionalne manjine "Gerhard“ u Somboru kažu da bivši folksdojčeri i njihovi potomci veoma retko traže pomoć udruženja. Zainteresovani veoma brzo nađu advokate i uz njihovu pomoć javljali su se za povraćaj imovine.

Magistar Mihael Plac, predsednik Nacionalnog saveta nemačke nacionalne manjine u Srbiji, vrlo ljubazan gospodin, u razgovoru za "Ekspres“ kaže:

"Nacionalni savet nemačke nacionalne manjine nema nikakve nadležnosti po ovom pitanju. No, zainteresovanost pojedinaca, koji žive u Srbiji ili inostranstvu, za ove aktivnosti je veoma velika. Nažalost, pripadnike nacionalne manjine možemo samo uputiti na advokate i agencije koje se time bave. Do 30. marta 2014. godine, kada je bio krajnji rok za predaju zahteva za restituciju imovine, Podunavski Nemci u Vojvodini podneli su oko 4000 zahteva za vraćanje imovine. Procenjuje se da je nešto manje od tri odsto imovine koju su Podunavski Nemci imali u Vojvodini obuhvaćeno procesom restitucije.

Posle veoma komplikovanog i mukotrpnog procesa, koji traje i danas, vraćeno je ukupno nešto više od dva odsto tražene imovine, uglavnom obradivog poljoprivrednog zemljišta. Do sada je samo delimično rešeno nešto više od 70 zahteva za povraćaj zemlje i vraćeno je oko 2000 hektara obradive površine, kada su u pitanju pripadnici nemačke nacionalnosti.“

Uprkos ovim veoma lošim rezultatima vraćanja imovine, Srbija je jedina zemlja od bivših zemalja istočnog bloka koja vraća zemlju strancima, odnosno osobama kojima je ona u ranijem periodu oduzeta. Stranci koji su do sada dobili nazad svoje zemljište u 90 odsto slučajeva tu zemlju odmah prodaju, mada je i sve više onih koji se odlučuju da zemlju zadrže i sačekaju bolju cenu na tržištu.

"Što se Zapadnobačkog okruga tiče, najviše obradivog zemljišta vraćeno je u opštini Odžaci, i to u naseljima Ratkovo, Bački Gračac, Karavukovo (oko 400 hektara), zatim u gradu Somboru (Kljajićevo, Čonoplja, Stanišić, Gakovo, Kruševlje, Rastina i Riđica) oko 190 hektara, u opštini Apatin vraćeno je relativno malo zemlje, svega oko 100 hektara.

Što se ostalih lokalnih samouprava tiče, u opštini Bačka Topola vraćeno je gotovo 800 hektara, od kojih prednjači imanje u vlasništvu jedne nemačke porodice od oko 550 hektara, što predstavlja najveći pojedinačni povrat imovine“, kaže mr Mihael Plac.

Mediji u Nemačkoj i Austriji neretko se bave restitucijom imovine folksdojčera u Srbiji. Ne propuštaju da naglase da je Podunavskim Nemcima pripadalo 40 odsto vojvođanske obradive zemlje, da su folksdojčeri imali moderne poljoprivredne mašine, mlinove, fabrike, ali da su 1945. jednoga dana dobili samo sat vremena da se spakuju. Izručeni su u Austriju i Nemačku, gde su prihvaćeni kao izbeglice.

Ilustracije radi, prenosimo kratak citat iz "Dojče velea“: "Jovan Kramer iz Apatina ostao je bez brodogradilišta, tada najvećeg na Dunavu, sa flotom od 250 plovećih objekata. Njegovi naslednici danas potražuju imovinu, međutim, moraju sprovesti postupak rehabilitacije…“

Isti medij tvrdi da se "u Srbiji sabotira vraćanje imovine vojvođanskih folksdojčera“.

Poznati srpski istoričar dr Zoran Janjetović iz Instituta za noviju srpsku istoriju izučavao je istoriju Podunavskih Švaba, a kakve su tragove ostavili iza sebe tokom Hitlerove okupacije Jugoslavije, govori za "Ekspres“. Najpre kaže da se njihov broj u našoj istoriji često proizvoljno saopštava, pa se tako govori da ih je bilo oko 700.000.

Bilo ih je 201.000 manje. Oni su tu bili oružje nemačke politike. I kada je u Trećem rajhu preovladala radikalnija struja, kada je počela priprema za rat, onda su uspeli da dovedu neonaciste na čelo usterbunda i nemačkih organizacija. To nije bilo samo u Jugoslaviji nego i u celoj Evropi. Praktično oni su slušali šta im se kaže iz Trećeg rajha. Od 1938. do 1939. godine nisu imali svoju slobodnu volju niti mogućnost izbora. Tako je bilo naročito posle okupacije.

Folksdojčeri su simpatisali Nemačku, kao što svaka manjina simpatiše matičnu državu. U Aprilskom ratu su se samoorganizovali, razoružavali vojnike, ulazili u neke vojne objekte. Posle okupacije i razbijanja zemlje oformljeno je više raznih jedinica u Vojvodini. Organizovane su tri grupacije pod navodnicima "dobrovoljne“.

U prvoj su se javile usijane glave, one koje su otišle stvarno dobrovoljno. U drugoj već je bilo više pritiska nego dobrovoljnosti, a u trećoj to je obavljeno posle okupacije Mađarske od strane Nemačke i tu više nije bilo ni reči o dobrovoljnosti nego se išlo pod nož. U Banatu su organizovane policijske snage od folksdojčera, a 1942. godine i "Princ Eugen“ divizija, gde nisu služili samo folksdojčeri iz Banata, nego je bilo nešto i iz Rumunije.

Broj mobilisanih i dobrovoljaca se menjao, ali praktično sve do kraja okupacije svi koji su mogli da nose pušku su mobilisani, kao i u Nemačkoj. Za prave SS jedinice postojali su standardi i po godinama i po aktivnosti, dok su za ovdašnje jedinice koje su imale manje zadatke nego prave SS jedinice angažovani ljudi i srednjeg godišta, i kasnije čak i stariji.

"’Princ Eugen’ je ostavio krvave tragove zločina po Srbiji, Crnoj Gori, Bosni, odnosno Hercegovini, Dalmaciji... Folksdojčeri su učestvovali u borbama protiv partizana. Zna se šta je to podrazumevalo, stradala su cela sela, paljevine sa živim meštanima, ubijani su deca, starci, žene...“, svedoči Janjetović.

On još dodaje da ih je posle rata malo procesuirano. "Nesrazmerno malo. Zato što su oni koji su imali najviše putera na glavi pobegli. Posle su neki i osuđeni, manji broj u odnosu na one koji su stvarno bili krivi. A da ne pričamo da je većina glavešina pobegla i da su čak nastavili posle da se bave raznim nacionalnim poslovima u Zapadnoj Nemačkoj. U Nemačkoj i Austriji niko od njih nije procesuiran zbog ratnih zločina“, zaključuje Janjetović.

 

ZLOČINI U SREMU

Milan Milivojević, novinar i istraživač iz Sremske Mitrovice, godinama je prikupljao dokaze o folksdojčerskim zločinima u Sremu u Drugom svetskom ratu. Fašističke jedinice folksdojčera predvodili su Anton Bauer, šef rumske policije, Vilijam Hodina iz Rume, Filip Bauer iz Bečmena, Sep Mur iz Petinaca, Stefan Keler iz Inđije…

Oni su u mirnim sremskim selima okupljali narod na trgovima, maltretirali ljude, izdvajali ih i često streljali. "U selu Grgurevci u noći 5–6. juna 1942. napali su zgradu salaša u kojoj je bilo više žena i dece. U zgradu su pucali, a potom ubacili bombu, ubili petoro, a petoro teško ranili… U mestu Orašje doveli su 300 osoba, odveli ih pred veliku rudničku rupu i 270 streljali… Anton Bauer sa svojom jedinicom je opet u Grgurevcima oktobra 1943. doveo 60 Srba, Roma i Jevreja. Obesio je 18 na telefonske stubove, a ostale streljao…

U selu Veliki Radinci jula 1943. ubili su 32 lica, u Martincima oktobra 1943. streljali su 80 ljudi, iste jeseni u Ležimiru u crkvi ubijeno je 100 ljudi. U Dobrincima je uhapšeno 200 meštana, 29 je streljano, 51 upućeno u logor Sajmište, 18 je odvedeno na prinudni rad u Nemačku, 12 je pušteno kući. U selu Obreža maja 1944. ubili su oko 370 lica.

U Sremu je bilo oko 58.000 folksdojčera. Posle pada Trećeg rajha većina je pobegla sa nemačkom vojskom. Ostalo je oko 4500“, navodi Milan Milivojević.

 

AMBASADA: BEZ KOMENTARA

Redakcija "Ekspresa“ zatražila je od ambasade SR Nemačke stav o restituciji imovine bivših folksdojčera u Srbiji, i uz iskrenu zahvalnost, objavljujemo njihov odgovor:

"Hvala vam na upitu. U načelu, nemačka ambasada ne komentariše postupke koji se vode u Srbiji. U skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije pripadnici nemačke manjine (Podunavske Švabe) na teritoriji današnje Srbije, a nekadašnje Jugoslavije, do 14. decembra 2016. godine imali su mogućnost podnošenja zahteva za rehabilitaciju, a do 3. marta 2014. godine zahteva za restituciju imovine (obeštećenje).

Srdačan pozdrav,

Nataša Tošović Kotarski, Političko odeljenje – odeljenje za štampu“

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Kako Nemačka pere svoju savest
Ostaci Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu

Kulturni genocid

28.09.2021. 06:10

Kako Nemačka pere svoju savest

„Narodnu biblioteku je trebalo srušiti zato što je u toj ustanovi sačuvano ono što je vekovima činilo kulturni identitet tog naroda.“
Close
Vremenska prognoza
clear sky
23°C
21.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve