Vesti
24.10.2022. 15:05
Vesti
06.11.2022. 17:55
R.E.
Promena kursa
Šta se krije iza posete američke privredne delegacije Srbiji
Dobro došli, dragi prijatelji! Ovim je rečima predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio dolazak američke privredne delegacije na sastanak sa srpskim državnim vrhom.
Vučić je istakao da je ova poseta privredne delegacije SAD prva posle 20 godina i posebno zahvalio Dejvidu de Falku, zameniku pomoćnika sekretara za trgovinu SAD, koji je "prepoznao Srbiju kao odličnu poslovnu i investicionu destinaciju". Delegaciju su činili predstavnici 25 najvećih američkih kompanija koji su pokazali veliko interesovanje za strateško partnerstvo sa Srbijom. Razgovori su vođeni na temu energetike, komunikacija, IT tehnologija... na kojima su velike američke kompanije već prisutne.
Sastanku je prisustvovao i ambasador Kristofer Hil koji je nedavno u intervju "Glasu Amerike" najavio da će SAD pomoći Srbiji po pitanu energetske diverzifikacije. Isto tako nagovestio je u tom istom intervjuu da je čak i vrlo izvesno da Beograd i Vašington uskoro potpišu sporazum o strateškom partnerstvu. Mnogi analitičari u ovim najavama vide neke blage naznake zaokreta Amerike na Balkanu. Ipak, i pored logičnog objašnjenja da se iza eventualnih signala ove vrste zapravo krije namera Zapada da umanji uticaj Moskve na ovim prostorima, čini se da objašnjenje ima dublju prirodu.
Jedan od mogućih odgovora krije se i u inicijativi "Open Balkan" koja je začeta na relaciji Beograd–Skoplje–Tirana. Javno je deklarisana i sasvim očigledna politika SAD na ovom delu planete i ona je zasnovana trajnom smirivanju tenzija i daljoj integraciji zemalja jugozapadnog Balkana po evroatlantskom modelu i članstvu u Evropskoj uniji i na drugom mestu u NATO-u. Ključ za smirivanje tenzija i rešavanje istorijskih antagonizama traži se kroz sinergiju dva principa – jedan je princip dijaloga, a drugi ekonomskog razvoja i kao konsekvenca porast životnog standarda građana. Ovaj je princip je zaslužio posebno mesto u Vašingtonskom sporazumu koji su potpisali Priština i Beograd. Jedina zdrava inicijativa koja je potekla sa ovih prostora a koja se uklapa u pomenuti model jeste "Open Balkan" i zato nimalo ne čudi da je zvanične SAD i svi zvaničnici koji se bave ovim prostorom uvek i na svakom mestu podržavaju.
Logično, Srbija i njen predsednik kao inicijatori ideje "Open Balkan" svakako zaslužuju pažnju velikih američkih privrednika, ali stvari nikako ne treba posmatrati tako usko. Pored jasne namere, evidentno je i da se kroz "Open Balkan" na mnogo lakši način pristupa i tržištima regiona, što je svakom normalnom biznismenu interesantnije. Dakle, poseta Srbiji nije tek samo mig Beogradu, već i ozbiljan signal čitavom regionu koji će verujemo ohrabriti i zemlje koje su najavile pristupanje, poput Crne Gore i BiH, da je takva inicijativa poželjna i u krajnjoj liniji vrlo korisna po ekonomiju svake zemlje. Van korpe za sada ostaje Kosovo, koje suštinski sve više postaje ozbiljan problem ne samo za Srbiju i zemlje regiona, nego i za doskora jako naklonjene zapadne pokrovitelje Prištine.
Aljbin Kurti još nije izašao iz obrasca ponašanja zasnovanog na devedesetim godinama prošlog veka. Dugo se činilo da njegovo ponašanje vrlo često uporište i ohrabrenje ima u velikim zapadnim centrima moći, a sada se čini da to nije baš tako ili da u najmanju ruku nema više baš podjednaku i bezrezervnu podršku u Londonu, Parizu, Berlinu ili Vašingtonu.
Biznis
04.10.2022. 15:11
"Sporazum o saradnji sa SAD doprineće energetskoj sigurnosti"
Kada je krajem prošle godine, baš nekako u ovo vreme, javnost saznala da je kandidat predsednika Džoa Bajdena za mesto ambasadora u Srbiji niko drugi do Kristofer Hil, većina medija u Srbiji, ali i komšijskim zemljama, donosila je napise o tome kako dolazi čovek koji nimalo nije naklonjen našoj zemlji. Naravno, osnov za ove tvrdnje nalažen je u činjenicama da je gospodin Hil bio najbliži saradnik famoznog Ričarda Holbruka i njegov zamenik na dejtonskim mirovnim pregovorima, kojim su okončani ratni sukobi na tlu Bosne i Hercegovine i Hrvatske 1995. godine. Nakon toga je Hil bio ambasador u Makedoniji od 1996. do 1999. godine, a istovremeno je bio i specijalni izaslanik Sjedinjenih Američkih Država za Kosovo. Na prvi pogled ovakav pedigre bi mogao da govori u prilog javnosti nametnutoj tezi o Hilu kao apriori neprijatelju interesa Srbije i čoveku koji će po pitanju pregovora i odnosa sa Prištinom biti naklonjeniji Albancima. Sve to deluje logično, samo se iz vida gubi jedna stvar. Kristofer Hil, kao vrstan diplomata, na terenu bez ikakvog ostatka sprovodi zacrtane ciljeve politike svoje zemlje. Nadalje ne treba zanemariti ni činjenicu da, nažalost Aljbina Kurtija i većine političara u Prištini, ovo nisu devedesete i da su sad ciljevi velikih sila malo drugačiji. S druge strane, ni Srbija više nije ona Miloševićeva Srbija iz devedesetih.
Vesti
05.11.2022. 15:23
Šta Kristofer Hil zahteva od Srbije
Insistiranje na nekakvom Hilovom ličnom odnosu prema Balkanu zapravo možda i krije jednu veliku istinu – o tome da ta zainteresovanost ipak postoji. Ako pogledamo karijeru gospodina Hila, jasno je da je devedesetih bio jako involviran u tom trenutku najveći konflikt na planeti – građanski rat u bivšoj Jugoslaviji. Uz Ričarda Holbruka, odigrao je veliku ulogu u Dejtonu, a sam Holbruk je za njega rekao da je bio „neustrašiv i argumentativan. Istovremeno vrlo hladan, ali strastven kada je to bilo potrebno“ u tim pregovorima. Hil je o Dejtonu rekao da je uspeh postignut pre svega zato što su same sukobljene strane želele sporazum i mir. Njegova karijera imala je jako uspešne epizode i nakon devedesetih, ali ovaj put u dalekoj Aziji. Hil je bio prvi diplomata tog ranga koji je posetio Pjongjang, kao ambasador u Južnoj Koreji, i započeo i nekoliko godina uspešno vodio pregovore o nuklearnom programu Severne Koreje. Nekoliko godina kasnije, tačnije 2009, postao je američki ambasador u Iraku gde je proveo 16 meseci i bio prilično zapažen u podršci i jačanju novouspostavljenih iračkih institucija.
Međutim, jedina tačka gde je uspeh njegove misije ostao pod znakom pitanja bilo je Kosovo. Kao specijalni izaslanik za južnu srpsku pokrajinu 1998. i 1999. godine nije uspeo da iznađe adekvatno diplomatsko rešenje koje bi bilo prihvatljivo za obe strane. O tom „neuspehu“ sam Hil je govorio da se nekada stvari naprosto tako odviju i da srpska strana nije bila spremna da popusti po pitanju prevlasti na Kosovu. Ali, kako kaže, učinio je sve što može, nijedan kamen nije ostao neprevrnut, no naprosto rešene nije bilo moguće postići. Naravno, nikako ne treba izgubiti iz vida da je u tom trenutku delovanje svih američkih diplomata bilo uslovljeno ciljevima koji su danas bitno drugačiji.
Vesti
03.04.2022. 09:18
Šta se nalazi u "koferu" Kristofera Hila?
Ipak, čini se da je nakon što je američki Senat 12. januara ove godine potvrdio imenovanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu i nakon što je u martu srpski predsednik primio njegove akreditive sve nekako zaličilo na povratak na „mesto zločina“. Verujemo da na neki način i jeste. Analogija je jasna – devedesetih je radio na tome da se postigne mir na Balkanu. Nakon četvrt veka i svega što je vreme usput učinilo čini se da je sada zaista i vreme da se osiguranjem trajnog mira u regionu obezbedi stabilnost ovog dela Evrope. Jasno je da je to pored Evropljana svakako i interes Vašingtona, inače na misiju u Beograd sasvim sigurno ne bi bio poslat diplomata kalibra Kristofera Hila.
Teško da u Stejt departmentu u ovom trenutku postoji bolji poznavalac ljudi i odnosa na Balkanu od njega. Nema sumnje da će implementacija održivog modela ekonomskog rasta kroz inicijativu "Open Balkan" u velikoj meri zavisiti i od nivoa stranih investicija gde su američki investitori osnovni faktor. Poseta o kojoj smo govorili s početka teksta jasno kaže da postoji svest i da je prisutna kod američkih zvaničnika.
Svakako treba odvojiti politički pravac u pregovorima sa Prištinom u kojima činioci sa Zapada prilagođavaju svoje uloge u skladu sa "trenutnim stanjem na terenu". Na tom polju se mogu očekivati oscilacije u odnosu i one su neminovne i normalne. Ali osnovni strateški pravac koji je zauzet i koji se vidi i iz poslednjih aktivnosti pre svega na ekonomskom i energetskom polju, čak ni pomenutim političkim turbulencijama sa Prištinom, ne može biti poremećen. Uostalom, brojke dovoljno govore. Američke kompanije zapošljavaju više od 30.000 ljudi u Srbiji, u prvih osam meseci ove godine ukupna robna razmena između Srbije i SAD dostigla je 854,6 miliona, što predstavlja povećanje od čak 45,6 odsto u odnosu na isti period 2021. godine. A sam izvoz iz Srbije u SAD porastao je za gotovo 30 odsto samo u ovom periodu.
Komentari
