Klimatske promene
Posle nas - potop
I zaista čini se da samit o klimi, koji će ove jeseni biti održan u Glazgovu, predstavlja poslednju nadu da se po pitanju klimatskih promena uradi nešto značajnije. Za tako nešto biće neophodno da razum dopre do politike koja odlučujuće deluje na budućnost planete.
Ovaj put ne možemo da se vadimo na faktor iznenađenja. Izgovori da nismo bili obavešteni, da nismo videli, čuli ili osetili, u ovom slučaju ne prolaze. Priroda decenijama vrišti i vapi za našom rukom pomirenja. Nismo je registrovali. Ni nju, ni ozbiljna naučna upozorenja, ni sve one okom vidljive nevolje koje nas svaki čas podsećaju da nismo sami. Da život treba da postoji i posle nas.
Da bismo zastali i zamislili se, bio nam je potreban izveštaj Međuvladinog panela o klimatskim promenama pri Ujedinjenim nacijama (IPCC). Klimatski izveštaj na kojem je radilo 234 naučnika iz 66 zemalja označen je kao „crveni alarm za čovečanstvo“ kao da nebo nad Evropom poslednjih nedelja nije bilo dovoljno crveno da sami shvatimo da smo prešli dozvoljenu granicu.
Najkraće rečeno, pomenuti izveštaj nam je poručio da je svet blizu nekontrolisanog zagrevanja i da je glavni krivac za takvu situaciju upravo čovek. Ključni zaključak jeste da je temperatura vazduha viša za 1,1 stepen nego u predindustrijskom periodu i da ubrzano koračamo prema 1,5 stepeni. Plan koji su pred sebe postavile EU, SAD i druge države, Pariskim sporazumom iz 2015. godine, da se ne dozvoli zagrevanje od 1,5 stepeni, deluje gotovo neostvarivo, odnosno previđanja su takva da ćemo ovaj prag preći već do 2040.
Milan Nikolić, sociolog i futurolog, već više od deceniju i po prati rad IPCC-a. Kako Nikolić u razgovoru za „Ekspres“ ističe, priča o klimatskim promenama počela je još pedesetih godina, kada su naučnici shvatili da postoje podaci koji zasigurno pokazuju da se klima menja. Još tada je na osnovu istraživanja zaključeno da proizvodnja gasova ne dozvoljava planeti Zemlji da se hladi na način kako je ona to radila prirodnim putem.
„Iako je priča stara, industrije gasa, nafte i uglja uložile su ogroman novac da negiraju rezultate. Bilo je potrebno veoma mnogo vremena da prođe da bi se ti podaci probili na površinu. Prvi izveštaji su bili blagi. Naučnici su se plašili da ne dođe do bumerang efekta, kako se to naziva u psihologiji. Postojao je strah da ljudi ne pomisle da ništa ne može da se promeni pa da počnu sa još gorim ponašanjem. Međutim, rezultat takvog pristupa doveo je do toga da ljudi ne shvate ozbiljno situaciju. Tako da je ovaj poslednji izveštaj prvi ovakvog karaktera još od 2013. godine. Oštriji je, alarmantniji. Pre svega, on je potpuno tačan. Štaviše, mislim da stvari stoje još gore“, ističe Nikolić u razgovoru za naš list.
Nikolić svoje sumnje da je stanje još mračnije objašnjava time što, kako kaže, u izveštaju nije dovoljno obuhvaćen faktor pojave erupcije gasa metana.
„Metan je jedan od gasova staklene bašte i dosta je značajan. Ne toliko zbog kvantiteta, nema ga koliko CO2, već je značajan zbog svog kvaliteta. On 28 puta više stvara taj efekat staklene bašte nego CO2.
Ima ga na raznim mestima. Industrija ga ispušta, poljoprivreda, čak ga i proizvodnja pirinča ispušta u velikoj meri. Međutim, ono što je zaista zabrinjavajuće to su količine metana koje se nalaze u takozvanom permafrostu – večno zaleđenoj zemlji. Kako je došlo do velikog porasta temperature, dolazi do otapanja i jednostavno taj gas se ispušta. Nije poznato kolike su količine tog gasa, iako određene procene postoje. Ono što je definitivno jeste da on izlazi... Imate određene fenomene. Na primer na severu Rusije se otvaraju rupe od 18 do 180 metara gde taj gas eruptira. Poenta je da metan može samo dodatno da pogorša situaciju. Tako da kraj veka možda nećemo dočekati sa porastom temperature od četiri stepena, već će on možda iznositi i 15, 20 stepeni više nego danas“, upozorava naš sagovornik.
Posledice klimatskih promena su prilično jasne i što je još bitnije u skladu su sa naučnim procenama. A one nam govore da smo sve bliži još opasnijim klimatskim uslovima. Uostalom, tropske vrućine na Balkanu, poplave u Evropi, obilne kiše u Kini, povećan broj ciklona na Filipinima, suše u Americi i požari širom sveta jasan su pokazatelj da se klima menja, ali i koliko smo nemoćni pred udarcima prirode. Zagrevanje iznad 1,5 stepeni, kažu naučnici, dovelo bi do toga da klimatski uslovi izgledaju neprepoznatljivo.
Izveštaj nam je dao mračan pogled na budućnost. Generalni sekretar UN Antonio Gutereš ga je nazvao „crvenim alarmom za čovečanstvo“, ali je i poslao poruku da jedino udruženim snagama možemo da sprečimo klimatsku katastrofu.
„Ali, kako izveštaj jasno pokazuje, nema mesta za odlaganje ni mesta za izgovore. Računam na čelnike vlada i sve zainteresovane strane da osiguraju uspeh COP26.“
I zaista čini se da samit o klimi, koji će ove jeseni biti održan u Glazgovu, predstavlja poslednju nadu da se po pitanju klimatskih promena uradi nešto značajnije. Za tako nešto biće neophodno da razum dopre do politike koja odlučujuće deluje na budućnost planete. Ali da bi došlo do promena, ovaj put je neophodno izbeći rokove, već sa delanjem početi odmah.
Iako, kako kaže, nije preveliki optimista po pitanju narednog samita u Glazgovu, Nikolić smatra da i dalje možemo da učinimo mnogo toga.
„Međutim, problem je u tome što konkretno Srbija koristi energente koje ima da bi bila energentno nezavisna. Tu mislim na lignit koji je katastrofalan jer ima jako puno sumpora. Naš lignit treba ostaviti u zemlji jer nije za upotrebu. Treba se okrenuti vetru, suncu, geotermalnoj energiji. Ali, mi nažalost, to ne koristimo dovoljno. Jak nam je ugalj lobi.
Takođe, novac koji se troši na oružje, tu pre svega mislim na Ameriku, Kinu i Rusiju, trebalo bi preusmeriti na alternativne energetske izvore. Na taj način bismo već za 10 ili 20 godina uradili mnogo.
Mogli bismo ozbiljno da radimo na fotoelektričnim ćelijama. Produktivnost tih ćelija je porasla na 20 do 40 odsto. Kada bi jednog dana bila 60 ili 70 odsto, mi bismo mogli da proizvodimo potrebnu energiju samo od sunca. Jer za jedan dan padne toliko sunčeve energije koliko celo čovečanstvo može da potroši za tri godine. Postoje i drugi izvori poput vetra, biomase, termalne energije... Ali ne trošimo te izvore dovoljno. Ne treba zaboraviti na pošumljavanje. Kina pošumljava na milijarde hektara. U Srbiji je ono zapostavljeno“, kaže Nikolić.
Posebno alarmantna stavka iz IPCC-ovog izveštaja tiče se porasta nivoa mora. Kako su autori izveštaja naveli, postoji strah da bi nivo mora do kraja veka mogao da poraste za dva metra. Nikolić napominje da je to posebno zabrinjavajuće.
„Bojim se da bi nivo mora mogao mnogo više da poraste. Smatram da su cifre koje se nalaze u izveštaju i dalje oprezne kako se ljudi ne bi uplašili. Ipak, ukoliko se držimo i porasta od svega dva metra, Amerika bi u tom slučaju mogla da izgubi do 43 odsto svoje teritorije. Florida ide pod more... Cele države će nestati“, kaže sagovornik „Ekspresa“, a potom upozorava na dodatne probleme koje bi klimatske promene mogle da prouzrokuju.
„Bangladeš je recimo svega metar ili dva iznad mora. Broji više od 100 miliona muslimana koji će biti primorani da beže u Indiju usled čega će doći do sukoba, ratova. Postoji opasnost da se u tom slučaju i Pakistan angažuje. Imate jedan scenario koji je radio Pentagon na temu najveće opasnosti sveta i tu se ističe da baš klimatski uslovi mogu da prouzrokuju atomski rat između Indije i Pakistana. I ne samo to. Masa stanovništva će se pokrenuti. Očekuje se da će oko 150 miliona ljudi krenuti ka Evropi. Oko 120 miliona ljudi će iz Latinske Amerike krenuti ka SAD, prevashodno ka Kanadi. Najgore može da prođe Rusija jer tamo ima dosta predela koji su prazni. To niko neće moći da zadrži. Sve zbog klimatskih promena.“
Budućnost nam, po svemu sudeći, nije svetla. Obojena je dimom i vatrom. Temperatura će do 2040. godine porasti za jedan i po stepen u odnosu na nivo iz perioda od 1850. do 1900. u svim mogućim scenarijima. Arktik će verovatno i praktično biti bez leda u septembru barem jednom pre 2050, po istim predviđanjima. U mnogim regionima biće više požara. I ovo nisu teorije zavere, već predviđanja nauke. Nauka nas je tokom virusa korona naučila kako da sačuvamo ljudske živote. Sada nam ukazuje na to kako da sačuvamo planetu Zemlju.
Ključne tačke izveštaja koje ne bi trebalo da zaboravimo:
*Globalna površinska temperatura bila je za 1,09 stepen viša u deceniji između 2011. i 2020. nego u razdoblju između 1850. i 1900. godine.
*Proteklih pet godina bile su najtoplije zabeležene od 1850. godine.
*Nedavna stopa porasta nivoa mora gotovo se utrostručila u odnosu na period od 1901. do 1971. godine.
*Ljudski uticaj je „vrlo verovatno“ (90 odsto) glavni pokretač globalnog povlačenja lednika od devedesetih i smanjenja arktičkog morskog leda.
*„Gotovo je sigurno“ da su toplotni talasi, uključujući vrućine, postali sve učestaliji i intenzivniji od pedesetih godina 20. veka, dok su hladni događaji postali ređi i manje ozbiljni.