Scena
07.05.2025. 04:05
Scena
13.05.2025. 23:15
Srećko Milovanović
Dejan M. Simeunović
"Ako prekinemo vezu sa tradicijom, letećemo kao muve bez glave“
Književnik Dejan M. Simeunović jedinstvena je pojava na srpskoj književnoj sceni. Ovaj pesnik i prozaista u svojim delima spaja umetničko i duhovno i trudi se da kroz literaturu prenese najvažnije postulate hrišćanstva kao univerzalne vrednosti.
"Na putovanju sa mojom Belom Radom“ je najnovija zbirka pesama ovog literate inspirisana suprugom i porodicom kao osnovnim stožerom svakog čoveka.
O novoj zbirci pesama, dosadašnjem radu i planovima u narednom periodu u intervjuu za nedeljnik "Ekspres“ govori književnik Dejan M. Simeunović.
Kako je nastala zbirka poezije "Na putovanju sa mojom Belom Radom?“
"Zbirka je rođendanski poklon za 43. rođendan moje supruge Radice. Sastoji se iz 43 pesme koje sam pisao u protekle, nepune tri godine. Naime, nas dvoje smo se upoznali u decembru 2021. godine na zajedničkoj promociji moje četvrte zbirke pesama ’Ne brini’ i njene prve zbirke pesama ’Put mirisa jedne bele rade’ i od tada mi je moja Bela Rada česta inspiracija.
Prvo, rođendansko, izdanje štampano je u malom tiražu samo za, pre svega njen, najuži krug rođaka, prijatelja i poznanika. Kada se to pročulo, što se desilo brzo, mnogi ljudi su pokazali interesovanje za zbirku i zato sam objavio i drugo izdanje koje je izašlo iz štampe krajem januara, ovoga puta u tiražu od 500 komada. Pored pesama u kojima direktno opisujem sve ono lepo kod moje supruge, nekoliko pesama su i neka moja lična ispovest u kojima otvaram dušu po pitanju nekih mojih strahova, trauma i nedoumica. Takođe, kroz nekoliko pesama provlače se i motivi porodice jer se zajedno trudimo da u okvirima te male zajednice, svete tajne pre svega, sve bude kako treba, što naravno nije bez čestih iskušenja.“
Ovom knjigom čuvate, kako sami kažete, svetinju porodice. Zašto je porodica danas ugrožena, zašto u današnjem svetu smeta srećna i skladna porodica?
"Čini mi se da mi danas, kao društvo, živimo posledice jednog kontinuiranog i slobodno mogu reći planiranog urušavanja porodice. Milenijalci su četvrta generacija koja trpi urušavanje porodice. Počevši od bogootpadničkog načina života kod Srba u periodu između dva rata, o čemu je pisao Sveti vladika Nikolaj ohridski i žički, preko komunističkog i socijalističkog uređenja do nesmotrenog prihvatanja svih vrsta sloboda koje svet nudi u današnje vreme. Očigledno je, kad uzmemo u obzir većinu prostora koji koriste mediji, kada pogledamo filmsku industriju, umetnost u poslednjih 100 godina, da veliki broj, a bojim se i većina sadržaja ima uticaj na rasturanje porodice.
Ugroženost porodice je, ovo govorim kao pravoslavni hrišćanin, u direktnoj vezi sa našom udaljenošću od Boga, crkve, svete liturgije i svetog pričešća. Sveti Jovan Bogoslov nas uči ’Znamo da smo od Boga i da sav svet u zlu leži’. Dakle, ako se kršteni hrišćani ponašaju kao neznabošci ne primenjujući u praksi ništa od onoga što nam sveto jevanđelje, sveto predanje i naša pravoslavna, svetosavska crkva daju kao uputstvo za spasenje, onda mi ne bivamo ništa drugo osim učesnici i praktikanti zla u kom svet leži. Tim temama sam se bavio u knjizi ’Budilnik za krštene neznabošce’.“
Koliko Vama pisanje i poezija pomažu da održite zdrav život i zdravu porodicu?
"Ja sam ćutolog, moglo bi se reći i namćor, sklon da dugo držim u sebi nešto što me muči. Radim na tome, a poezija mi upravo pomaže da kroz stihove kažem ono za šta bi mi kroz razgovor trebalo mnogo više vremena. Pošto i moja supruga Radica piše, rekao bih da naše pisanje, knjige koje smo objavili, za sada ih ima ukupno osam, pozitivno utiče na našu decu. Imamo ih troje, pa dvoje odraslih bivajući ohrabreni s naše strane i sledeći primer koji im dajemo smelo uzimaju papir i olovku u ruke i pišu. Beba za sada samo lista knjige i sveske, ali i to je nešto. Takođe, Radici i meni pisanje pomaže da produbimo naš odnos.“
Danas mladi sve manje čitaju, kako nove generacije vratiti kulturi čitanja?
"Primerom. Nije dovoljno da roditelji samo kukaju kako im deca provode dane sa telefonom u ruci ili za kompjuterom, naravno igrajući igrice ili dopisujući se sa drugarima. Potrebno je da pre svega roditelji počnu da čitaju, da sa svojom decom razgovaraju o onome što su pročitali, da podele sa njima svoje impresije, da ih pitaju za mišljenje. Kod nas u kući, čitanje, razgovori o pročitanom, kao i kupovina knjiga su česta i uobičajena pojava i to se bez pritiska prenosi na decu.“
Sve je manje knjiga poezije kod domaćih izdavača, da li su zbirke pesama izgubile komercijalnu bitku sa romanima?
"Izdavači rade da bi zaradili. Prodaju ono što se traži. Zbog toga se naslovi sa dobrom reklamom bolje prodaju. Mislim da jedan deo pesnika ne ceni dovoljno svoja dela. Otuda trend poklanjanja zbirki pesama, pre svega kolegama, a onda i čitaocima. To se ne ceni dovoljno. I sam sam prošao kroz tu fazu i sada se čvrsto držim stava ’ako me poštuješ, kupi moju knjigu’. Na promocije idem samo ako imam novca da kupim knjigu. Poklanjanja nema, osim u retkim slučajevima. Evo primera. Pesnik objavi zbirku u malom tiražu od 300 primeraka. Realno je da ima barem 100 rođaka, prijatelja i poznanika. Ako krene svima da poklanja svoju zbirku, neće mu na kraju ostati ništa, a u današnje vreme za svakog pisca je i taj finansijski momenat važan. Zašto pesnik ne bi prodavao svoje knjige i na tome zaradio?“
Mogu li književnost i umetnost da promene svet?
"U svakom slučaju ga menjaju, ali smo sada došli do tačke kada mnogo toga, pogotovo kada je porodica u pitanju, nije kako treba, a bilo bi kada bi umetnici zauzeli jedan takav obnavljajući i isceljujući pravac da bi kroz svoj umetnički izražaj mogli da menjaju svet nabolje. Naravno, tu je pre svega potrebno prvo raditi na sebi.“
Koliko je duhovnost i svest o svojoj tradiciji i kulturi bitna za razvoj jedne osobe?
"Od presudnog je značaja jer je to koren, baza, čvrsto tlo na kome možemo biti uzemljeni. Ako tu vezu prekinemo, onda idemo kroz svet, što bi narod rekao, k’o muva bez glave ne nalazeći mir. Upravo su duhovnost, tradicija i kultura svakog naroda ono što pre svega kao bazu ima porodicu. Kada to nije tako, dolazi do nekakvih iskrivljenih pokušaja da se nešto uradi, ali bez trajnih i valjanih rezultata.“
Da li je lakše ili teže stvarati umetnička dela u nesigurnim vremenima u kojima se ceo svet trenutno nalazi?
"Za moju generaciju koja je rođena 1976. sve vreme naših života je nesigurno. Nismo osetili ništa od ’srećnog’ jugoslovenskog vremena, a bili smo izloženi svim mogućim previranjima kroz koje je ova zemlja prošla. Što se mene tiče, pisao sam u trenucima velikih patnji, neposredne opasnosti, kao i u trenucima velike radosti. Jedan deo moje prve zbirke pesama ’Ustajte braćo’ napisao sam za vreme boravka na vojnom položaju tokom NATO bombardovanja 1999. godine. Kod mene inspiracija ne bira ni mesto ni vreme. Ona jednostavno dolazi i nastupa po nekom njenom, nama ljudima neshvatljivom rasporedu.“
Scena
16.04.2025. 18:40
ZABRANJENE LJUBAVI Meše Selimovića, Jovana Dučića, Dobrice Ćosića...
Ko su Vam bili književni uzori, na čijim ste delima odrastali?
"Moje odrastanje je još u toku, pogotovo kada je moje unutrašnje dete u pitanju. Po povratku iz vojske 1996. godine susreo sam se sa delima Svetog vladike Nikolaja ohridskog i žičkog i mislim da su upravo ta dela najviše uticala na moj život od tada do sada. I ako bih mogao da govorim o uzoru, neka to bude Sveti vladika Nikolaj. Zanimljivo je da su mi neki čitaoci nakon čitanja moje knjige ’Budilnik za krštene neznabošce’ govorili da ih stil pisanja upravo podseća na njegova dela. To je stil pisanja jasnim i nedvosmislenim narodnim jezikom koji svaki čovek može da razume. U kasnijim godinama počeo sam da čitam žitija svetih i nakon čitanja žitija Prepodobne Marije Egipćanke napisao sam dramski tekst sa tom tematikom.“
Šta planirate u narednom periodu, da li ćete se vratiti možda prozi?
"Pre svega nastaviću da radim na tome da zbirka ’Na putovanju sa mojom Belom Radom’ što pre dođe u ruke čitalaca. Otvoren sam za neposrednu komunikaciju sa njima. Takođe, trenutno radim na nekoliko rukopisa i tokom ove godine biće novih objavljenih naslova. Za sada sam objavio jedan roman pod naslovom ’Pa šta’ koji se upravo bavi tematikom rasturene porodice. U tom romanu pokušao sam da skrenem pažnju roditeljima i onima koji žele da budu roditelji na to da je neke greške koje se naprave u vaspitanju nemoguće ispraviti. Za sada poezija vodi kada je moje pisanje u pitanju, ali nije isključeno da će u narednih nekoliko godina proza da preuzme primat.“
Scena
17.04.2025. 13:10
Mario Vargas Ljosa: Zvezda latinoameričkog buma
Scena
17.04.2025. 09:08
Filip David: Nepomeriv, nepotkupljiv ovozemaljskim privilegijama
Scena
16.04.2025. 23:45
Nikola Trifić: "Rušimo hramove, a očekujemo da neko preuzme ulogu mesije"
Komentari
