Preporuka za čitanje
Tri Persefone i tri Demetre u Bloku 23
Vidi se da je Mirjana Drljević apsolvirala dramaturgiju na Fakultetu dramskih umetnosti. Njen prvi roman je filmičan, uzbudljiv, detektivski, triler i novobeogradski noar, kako su ga kritičari nazvali komentarišući njen rakurs. Sve što napiše vi možete da zamislite.
Njena drama "San o Svetom Petru Cetinjskom“ igrana je u Crnogorskom narodnom pozorištu i javno je čitana u Narodnom pozorištu u Beogradu, dok je drama "Suncokreti“ postavljena u Narodnom pozorištu "Sterija” u Vršcu.
Autorka je pisala pozorišnu kritiku i eseje o filmu za časopise "Montenegro mobil art“ i "Gest“.
Pripovetkom "Moj otac“ osvojila je prvu nagradu na regionalnom književnom konkursu časopisa "Ulaznica“.
Njen prvi roman "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“ pobedio je na konkursu izdavačke kuće "Booka“ u konkurenciji od 575 rukopisa i ušao u najuži izbor za NIN-ovu nagradu za roman godine.
Postoji starogrčki mit o vezi olimpijskih boginja, majke i ćerke, Demetre i Persefone. Persefona je inače Zevsova ćerka. Ali, živi s majkom. Celokupna drama počinje ćerkinom iznenadnom otmicom, ona preko noći nestaje, a sasvim je mlada devojka i majka je svuda traži. Bezuspešno traži ćerku, ali ne uspeva da je nađe. Oteo ju je ni manje ni više nego njen ujak, Demetrin brat, bog podzemnog sveta.
Zemlja ne bi rađala plodove i nastupila bi nezapamćena glad da nije postignuta nagodba zainteresovanih strana oko Persefone između Demetre i Hada – na Olimpu je rešeno da ona provodi devet meseci sa majkom, kad zemlja rađa u izobilju, a tri meseca sa mužem u podzemnom svetu. Ovo je period zime, kad se zemlja odmara ne dajući ploda. Majka, boginja plodnosti – Demetra, svoju prelepu kćer mora da deli sa njenim mužem, od sad pa do večnosti. Ali i to je bolje od neizvesnosti u danima otmice.
Mirjana Drljević dramaturški je adaptirala mit, stvorivši tri Persefone i tri Demetre. Otmicu je zgusnula u period od šest dana, od 3. do 9. maja. Radnju je smestila u novobeogradski blok C, inače 23 blok, u kome je živeo i umro dečak iz vode – Milan Mladenović. Tu se u njegovom središtu nalazi škola koja se nekad zvala "Sedam sekretara SKOJ-a“. A danas se zove drugačije.
Mit o otmici pretvoren je u žanr krimi romana, podžanr detektivskog. Inspektorka koja službeno radi na slučaju takođe ima božanske atribute. Ona je Hekata, boginja magije i noći, i intuitivno zna gde se otete devojke nalaze. U romanu se pojavljuju motivi svetlosti i senke izraženi u simetriji bloka – jer svaki stan ima svoj pandan na drugoj strani, u senci i nepostojanju. Kao i motiv Sunca koje tajne osvetljava.
Postavlja se pitanje – ko je otmičar? Da li je on kao i u slučaju primarnog mita blizak trima majkama?
Otete devojke kada ih pronađu drže u svojim stisnutim šakama zrno nara, ono koje je lukavi Had poturio Persefoni da pojede, da bi mu se vratila, iako u podzemni svet nije došla svojevoljno. Postoji čak i veza između Ifigenije, Agamemnonove ćerke, i Persefone, prikazana u pripovesti.
Vrhunski roman, višeslojni, koji spaja drevni mit sa našom realnošću, začudno, od bujnog rasadnika, profesionalnih vojnika, njihovih sinova – dobrovoljaca i regruta zaglavljenih u univerzumu živog blata, od generacije bumera, do zumera, njihove dece. A dinamizovana starogrčka tragedija postavljena je u okruženje od armiranog betona, u ambis srušenih jugoslovenskih mitova, snova i junaka koji čame u mraku svog besmislenog sveta. Nepokretni.
Mirjana Drljević: "Niko nije zaboravljen i ničega se ne sećamo“, izdavač: "Booka“.