Sport
21.04.2026. 14:11
Sport
04.05.2026. 17:41
Zoran Šećerov
U fokusu
Novi format FSS liga ‒ put do privatizacije klubova
Ne možete raditi sve isto, a očekivati neku promenu“, govorio je svojevremeno jedan slavni naučnik. I da ne bi bilo sve isto, a sa željom da bude bolje, Srbija je, ona fudbalska, odlučila da ono što ne valja menja. Pod jedan, format sistema takmičenja.
Da li se sve događa zahvaljujući Draganu Džajiću kao novom predsedniku FSS-a čijim venama od rođenja teče fudbalska krv ili možda (pre)ambicioznom generalnom sekretaru Branku Radujku, možda i nekom trećem, najmanje je bitno. Važno je da se lavina pokrenula. Dobronamerni u fudbalu i oko fudbala trebalo bi da pozdrave i podrže sve ovo bez obzira na lične animozitete i ambicije.
Ovog puta na odluku o promeni formata takmičenja, što je odavno jedan od krucijalnih problema srpskog fudbala, nije se dugo čekalo. U celoj priči FSS i njegov Izvršni odbor su prošle godine, uz apsolutno poštovanje procedure, zadatak od izuzetnog značaja obavili maksimalno ekspeditivno.
"Ništa nismo radili proizvoljno. Koristili smo sistem detaljnih analiza upotpunjenih konsultacijom sa klubovima, strukom i regionima, odnosno vodećim stručnjacima iz UEFA iza kojih su ogromna iskustva i vrlo uspešne reforme u nekim od najatraktivnijih liga Evrope“, naglasio je pre godinu dana generalni sekretar FSS-a Branko Radujko.
Govorilo se tada i da će promena formata takmičenja zapravo staviti tačka na i te kako vidljivu stagnaciju srpskog fudbala, odnosno da će sve u konačnoj varijanti biti zapravo iskorak u lepše sutra na koje se predugo čeka.
"Smanjenje broja klubova u elitnom rangu zapravo je deo šire strategije kojom želimo da modernizujemo naš takmičarski sistem i približimo ga evropskim standardima“, naglasio je predsednik FSS-a Dragan Džajić.
Konkretni ciljevi izvedeni su iz strateškog opredeljenja.
"Cilj je vrlo precizan. Smanjenje lige sa 16 na 12 klubova donosi kvalitet, manji broj utakmica slabog intenziteta, maksimalan integritet i ozbiljniji finansijski i infrastrukturni standard za klubove. Želimo, dakle, ligu u kojoj svaka utakmica ima takmičarski značaj. Model sa 12 klubova koristi nekoliko evropskih zemalja sa sličnim profilom. Njihova iskustva su više nego pozitivna.“
U FSS-u veruju da će osim kvalitetnijeg nadmetanja elitna liga sa 12 klubova, kao i Prva liga Srbije sa 14 ekipa, imati i druge vrednosti.
"Očekujemo ne samo veću konkurenciju, već i naglašeniji medijski i marketinški potencijal, kao i kvalitetniju selekciju igrača“, naglasio je predsednik FSS-a.
Jedan od efekata novog formata takmičenja trebalo bi da bude vidljiv i na međunarodnoj sceni.
"Postoje razlozi zarad kojih verujem da će u ovakvom sistemu takmičenja naši klubovi ostvarivati i zapaženije rezultate u Evropi.“
Krajnji efekat ovih i još nekih bitnih promena zapravo je sublimiran u zaključnoj rečnici predsednika FSS-a.
"Sve ovo zajedno trebalo bi da doprinese kvalitetnijem ambijentu u sportu koji Srbija najviše voli.“
Definitivno izglasana, a konačna odluka glasi: Superliga Srbije u sezoni 2026/27. privremeno će imati 14 klubova, a već od sezone 2027/28. kao trajno rešenje u elitnom rangu takmičenja učestvovaće 12 ekipa.
Ideja da se cela priča završi već u sezoni koja je na isteku, odnosno da se Superliga smanji sa 16 na 12 klubova, nije dobila kroz javnu diskusiju očekivanu podršku i zeleno svetlo.
"Lomila su se koplja kako bi trebalo da izgleda Superliga. Na kraju je dogovoreno da se ne ide odmah na ligu sa 12 klubova, već da sezona 2025/26. bude jednogodišnje prelazno rešenje manje stresno za sve učesnike“, saopštili su u FSS-u.
Ta "manje stresna sezona“ upravo se privodi kraju. Igraju se manje zanimljivi mečevi plej-ina koji odlučuju o tituli i plasmanu u Evropu, kao i oni i te kao stresni u okviru plej-auta posle čega će se znati koje četiri ekipe napuštaju superligaški karavan.
Konačan model Super i Prve lige sa po 12 i 14 klubova zaživeće u sezoni 2027/28. Elitni rang imaće 12 klubova i igraće se trokružno. Planirana su i dva baraža. Prvi za četvrto mesto u UEFA takmičenjima, a drugi za opstanak. U ovom drugom rivali će biti 11. superligaš i drugoplasirani prvoligaš.
U takozvanoj tranzicionoj sezoni 2026/27. u konkurenciji Superligaša nadmetaće se 14 klubova. Posle 26 odigranih kola Superliga biće podeljena u dve grupe: plej-in i plej-aut po principu 6+8. Četiri najlošije plasirana tima, kao i ove sezone, preseliće se u niži rang.
Već u narednoj 2027/28, prvoj sa 12 ekipa, takmičenje će započeti 10 najbolje plasiranih superligaša iz prethodne plus dva najbolje ekipe iz Prve lige Srbije. Igraće se trokružno.
Od sezone 2028/29. Prva liga Srbije, u kojoj se očekuju i te kako zanimljiva nadmetanja, imaće 14 klubova. Na ovaj način biće stavljena tačka na četvorogodišnji ciklus promena.
Pogled unazad zapravo podseća da u sezoni na isteku u prvoligaškom karavanu učestvuje 16 ekipa. Trenutno su, posle prva dva kruga, podeljene po sistemu 6+10. U viši rang odlaze dve prvoplasirane, dok iz liga ispada šest ekipa. Isti model važiće i u narednoj 2027/28. sezoni.
Među 16 timova biće osam onih koji su izborili u sezoni na isteku plasman od trećeg do desetog mesta, plus četiri tima koja su ispala iz Superlige i četiri prvaka srpskih liga. Na kraju sezone u viši rang direktno ide samo prvak s tim što će drugoplasirani tim kroz baraž sa 11. ekipom iz Superlige pokušati da ostvari isto.
Tek od leta 2028. Prva liga startovaće sa 14 klubova među kojima će biti pobednici četiri grupe Srpske lige, najlošija ekipa elitnog ranga, poraženi iz baraža i osam prvoligaša, plasiranih od trećeg do desetog mesta u prethodnoj sezoni.
Profitiraće, predviđa se, u smislu kvaliteta, obe lige. I motivi klubova koji u svemu učestvuju biće izraženiji.
"Predviđeno je da samo jedan tim ispada direktno. Onaj drugi najlošije plasirani igraće baraž za opstanak u eliti. U evropske kvalifikacije plasiraće se tri najbolja tima, a za jedno preostalo mesto na međunarodnoj sceni igraće se baraž uz učešće ekipa koje su se plasirale od četvrtog do osmog mesta. Praktično, samo tri pozicije (osam, devet i deset) ne bi imale takmičarski značaj. Međutim, tu je i Kup jer epilog finala može da utiče na raspodelu evropskih viza. Već na prvi pogled biće to daleko interesantnije takmičenje sa mnogo više neizvesnosti“, objasnio je Branko Radujko.
Novi format smanjuje i mogućnost kalkulisanja, dogovaranja, eliminaciju za sva vremena utakmica "tri za tri“, kao i niz drugih mešetarenja i prljavih radnji koje su odavno zaštitnik srpskog klupskog fudbala.
Ali, da li je sve ovo dovoljno. Prva od tri tranzicione sezone i dalje čuva "vrednosti“ zarad kojih je izgubljen teško stečeni ugled pre svega na međunarodnoj sceni. Kako bi se sve izbeglo, poručuju iz FSS-a, planira se i niz promena u pravilnicima i propozicijama što će podrazumevati značajne promene i u bazi, odnosno takmičenjima mlađih kategorija iz koji se crpi kvalitet.
FSS je, kako se najavljuje, i blizu ozvaničenja odluke o uvođenju VAR sistema i na utakmicama Prve lige.
"Ukoliko se za sve odlučimo, biće to model sličan onom u Seriji C (Italija) sa čelendžom i ograničenim brojem kamera. I na ovaj način želimo da podignemo stepen izvesnosti pojedinih odluka na viši nivo“, ističe Radujko.
Ko misli na druge (fudbal) mora i na sebe (u fudbalu). Na poslednjoj Skupštini FSS-a usvojene su, između ostalog, i odluka o naknadi za rad Nadzornog i Odbora za sprovođenja izbora u FSS-u. Predsednik Nadzornog odbora imaće mesečni honorar od 100.000, članovi 60.000 dinara. U naredna tri meseca, do 21. jula, predviđena je naknada članovima Odbora za sprovođenje izbora u iznosu od 50.000. Prilikom glasanja na Skupštini FSS-a ova odluka imala je najviše glasova protiv.
U FSS-u takođe ne kriju da su odlučni u nameri da svaku dobru ideju koja donosi boljitak sprovedu u delo. Traže za sve što rade ne samo podršku, već i iskrenu saradnju.
"Fokus je na sistemskim rešenjima, a ne kratkoročnim interesima“, uverava Branko Radujko.
U sve izrečeno uklapaju se i nova pravila Etičkog kodeksa FSS-a koja podrazumevanju "zabranu i zloupotrebu funkcije, koruptivne radnje i primanja mita, kao i istupanje van svojih ovlašćenja“.
Reč je, kako naglašavaju u FSS-u, o "setu obavezujućih odluka u vezi sa ponašanjem i poštovanjem fer-pleja i integritetom takmičenja“.
Da li će se za kršenje ovih odluka izricati i odgovarajuće mere ‒ pokazaće vreme. Prema kodeksu iz 2017. ne pamti se da je neko kažnjen. Ali, vratimo se aktuelnim događanjima.
Bez obzira na to što su takmičenja u toku i što je možda malo prerano za bilo kakve zaključke, utisak je kako je prva od tri tranzicione sezone donela na nekim poljima boljitak. Pre svega u suđenju koje više nije tema broj jedan posle svakog prvenstvenog kola. Da je sjajno ‒ nije, ali da je bolje nego što je bilo ‒ jeste.
FSS se od prošlog leta priklonio onim evropskim nacionalnim federacijama, takvih je 15, a možda i više, koje su, kad je u pitanju suđenje i sudije, poverenje ukazale strancu.
Početkom jula prošle godine, Domeniko Mesina, ugledni italijanski fudbalski radnik i bivši sudija, postao je prvi stranac u istoriji srpskog fudbala na funkciji predsednika Sudijske komisije.
Ispostavilo se da je fudbalska Srbija, uprkos sitnim zamerkama, dobila pravog čoveka na pravom mestu. Sve je urađeno, podsećaju u FSS-u, uz konsultaciju sa ljudima iz UEFA.
UEFA možda u ovom trenutku i veruje srpskim sudijama, ali to isto ne važi i za Svetsku fudbalsku organizaciju. Na spisku FIFA od 52 arbitra, 88 asistenata i 30 VAR sudija koji će deliti pravdu na predstojećem Svetskom prvenstvu "s one strane bare“ za srpske sudije nije bilo mesta. Nije nam prvi put.
"Ne treba kriviti druge, niko nas ne mrzi i niko osim nas nije kriv što smo doživeli ovo poniženje. Nije sve šamar samo sudijama i sudijskoj organizaciji, već srpskom fudbalu u globalu. Vreme je za igru otvorenih karata i eliminaciju svih onih prljavština, misli se na pojave i ljude, koji su doprineli da fudbal u Srbiji, jednako klupski kao i reprezentativni, padne na ovako niske grane. Tek kad nekim našim klubovima postane nebitno ko sudi već kako sudi, imaćemo i suđenje na željenom nivou. Imaju naši arbitri i znanje i sve drugo što je neophodno da dele pravdu na međunarodnoj sceni, odnosno najvećim takmičenjima, ali ne i poverenje iz prostog razloga jer je Srbija na mapi onih zemalja koje su na lošem glasu kad je u pitanju regularnost takmičenja. Neko očigledno misli da su u svemu i sudije omastile prste. Bilo bi lepo da nam se isto ne ponovi i pred neko sledeće veliko takmičenje. Uostalom, na rejting jedne fudbalske nacije i te kako utiče kvalitet sudija i generalno suđenje“, podseća jedan od bivših srpskih internacionalaca koji se ne predstavlja jer ne želi polemiku sa onima kojima je klupski ili lični interes ispred opšteg.
"Neće biti naših sudija na SP, ali ni arbitara iz Portugala, Turske, Švajcarske, Danske, Norveške. Ako je to sramota, onda nemam šta da kažem. Takve stvari se ne završavaju po zemljačkoj liniji, kako bi pojedinci ovde želeli da predstave“, bio je posle svega komentar Branka Radujka.
Takve ne, ali ako je verovati Branku Radujku, neke da.
U ovom trenutku, praktično mesec dana pre kraja prvenstva, u srpskom fudbalu se puno toga zna. Pogotovo kad je u pitanju Superliga.
Dominacija Crvene zvezde se nastavlja. Za mesec dana osvojiće još jednu šampionsku titulu u nizu bez kraja, možda i Kup.
"Za kvalitet lige i takmičenja to nije dobro. Međutim, teško ćete vi objasniti Zdravku Mamiću dok je bio u Dinamu, ili sada Zvezdinim ljudima sa Zvezdanom Terzićem na čelu, da nije dobro da titulu osvaja samo jedan klub. Svako zna da takva dominacija prosto nije dobra za ligu. Ako nema borbe, fajta, ako nema neizvesnosti, to tera ljude sa stadiona“, iskreno je o svemu u jednom podkastu nedavno govorio čovek koji je stvorio najmoćniji Dinamo u istoriji hrvatskog fudbala.
Ono što su koliko juče bili "modri“ danas su na prostoru Balkana "crveno-beli“. To što je Zvezda dugi niz godina čudesno dominantna ne bi trebalo da brine Zvezdu, već one koji bi kroz ligaška takmičenja u Srbiji na tom putu trebalo da je zaustave.
"Ako je neko dominantan, ne razvija se kvalitet. To je najveći problem sprskog fudbala“, jedan je od zaključaka Zdravka Mamića.
I ovo je tačno. Ali ne bi bilo kako jeste da Zvezda nema gotovo sve. Danas je to organizaciono moćan klub sa modernim sistemom rukovođenja. Zvezda ima i novac, igrački i stručni kvalitet, filijale u kojima se kale talentovani igrači, kontinuitet igranja u Evropi i lepu zaradu od prodaje igrača.
Partizan je u ne tako davnoj prošlosti imao skoro sve isto. Danas nema. Ne bi bilo dobro da Zvezda krene sutra istim putem, bilo bi međutim sjajno da se Partizan vrati na stare staze. Ali, da li je liga sa dva eventualno jaka kluba ono što se želi. Da li je to prednost ili opasnost? I šta je stvarna opasnost koju donosi novi format?
Sport
13.04.2026. 18:16
Goran Bogdanović: "Svi oni vole Partizan, ali samo do poslednjeg dinara"
Postoji strepnja da će ispadanje većeg broja klubova iz elitnih takmičenja možda dovesti do finansijskog slabljenja pa čak i gašenja nekih klubova u manjim sredinama koje su danas prisutne u Superligi. Takođe, i da će koncentracijom kvaliteta u manjem broju klubova mnogi regioni ostati bez predstavnika u elitnom rangu što bi uticalo u krajnjem slučaju na popularnost fudbala u nekim sredinama.
"U narednoj sezoni sasvim je moguće da od 14 superligaša njih šest bude iz Beograda (Crvena zvezda, Partizan, OFK Beograd, Čukarički, Zemun i IMT ukoliko izbori opstanak. S obzirom na to da je Pančevo na 15 minuta od Terazija, Superligi preti beogradizacija“, uverava deo fudbalske javnosti.
Takođe i da elitni rang preraste u tramvaj, a prvoligaški u lasta ligu (misli se na auto-prevoznika).
Oni koji duže pamte podsećaju da se nešto slično dogodilo austrijskom i mađarskom fudbalu u vremenima kada su sa evropskog vrha zaronili u vode (ispod) proseka. I Beč i Budimpešta imali su tada po šest odnosno sedam klubova u najboljim ligama.
Kakva je budućnost fudbala u unutrašnjosti? Od naredne jeseni, posle deset sezona igranja u elitnom rangu, bez superligaša ostaje Kruševac. Među putnicima u niži rang verovatno će biti i subotički Spartak. Na pragu zone ispadanja je još pet klubova: Mladost Lučani, Radnički Niš, Javor, TSC i Radnički Kragujevac. IMT je na korak od spasa, ima trenutno više bodova od drugih, ali ne toliko da bi bezbrižno čekao nastavak šampionata.
Fudbalsko-geografska mapa doživeće tektonske promene. Pored Subotice i Kruševca, sasvim je moguće da se sa nje izbrišu i Lučani, Niš, Kragujevac...
Na istoj mapi u drugoj tranzicionoj sezoni i Superligi sa 14 klubova pojaviće se ekipe iz Zemuna i Šapca. Ni jedni ni drugi nisu u poziciji da se pohvale infrastrukturnim objektima kojim bi se zadovoljili sve stroži kriterijumi igranja u Superlige.
Nije naodmet podsetiti da IMT celu sezonu svoje utakmice igra u Loznici, da je više od pola sezone OFK Beograd bio domaćin u Zaječaru. I jedni i drugi utakmice su igrali uglavnom pred praznim tribinama.
I u narednom šampionatu IMT će imati isti problem, od komisije za licencirane superligaških stadiona zavisi gde će igrati Zemun i Mačva. I drugi fudbalski objekti u Srbiji, izuzev novih i našeg najvećeg stadiona, zadovoljavaju minimum kriterijuma za odigravanje prvenstvenih utakmica.
Svi uglas pričaju kako fudbal bez publike nema smisla. Takođe i da se u Srbiji ne igra za publiku, već za menadžere i evropske kupce. Navijači poručuju da neće da plaćaju ulaznice za utakmice na kojima se fudbal isključivo igra za novac.
Na novac od ulaznica u Srbiji ne mogu da računaju čak ni oni najbolji. Derbi prvog kola doigravanja između Zvezde i Vojvodine pratilo je tek 5000 gledalaca. Nekada se toliko ljudi okupljalo na treningu Zvezde.
Partizan je jesenas imao publiku. Ili za nijansu bolju posetu. Kad su kola krenula u pogrešnom pravcu, ispraznile su se i tribine. Očigledno je da se u Srbiji, ma koliko se zaklinjali pojedinci da vole ovaj ili onaj klub, najviše vole pobede.
Zbog svega u FSS-u imaju obavezu da koliko od sutra paralelno rade i na koloseku brendiranja lige. Ali i mnogim drugim stvarima. Jedna od prvih je model funkcionisanja klubova.
"Pričamo u poslednje vreme o privatizaciji. To je neizbežan proces. FSS i klubovi imaju vremena da do 2035. sprovedu privatizaciju. U suprotnom čeka ih zabrana takmičenja u Evropi“, saopštavaju iz FSS-a.
NA čemu insistira UEFA? Pod jedan, na eliminaciji klubova koji se direktno ili indirektno finansiraju iz državnog budžeta. Onim klubovima kod kojih se utvrdi trag državnog novca zabraniće se učešće u takmičenjima pod okriljem UEFA. Isto važi i za nacionalne timove iz tih zemalja.
Da li je privatizacija klubova u Srbiji moguća? Naravno da jeste, znaju se i modeli kako da se ovaj posao završi. Državne jasle biće zatvorene. Neki kažu pa šta, srpski klubovi ionako najviše zarađuju od transfera igrača.
"Kako klubovi mogu da žive od transfera igrača? Samo jedan je takav u Srbiji, ostali nisu u takvoj poziciji. Regulator ne može da uredi odlazak van granica, međutim, ako već tu decu spremamo, onda je logično da u inostranstvu i igraju. Moramo više da se bavimo mladima, u omladinskoj i kadetskoj ligi, uz podizanje kvaliteta klubova i jačanje baze. Možda neki Mesi, u unutrašnjosti, nema priliku da bude viđen.“
Da li je baš tako? Kako će funkcionisati klubovi u nekim sredinama ne zavisi od FSS-a, već isključivo od sredina iz kojih su klubovi. Takođe i od toga koliko je koja sredina spremna da izdvoji za svoj klub. Ili pojedinci u njima. Da bi se ovo klupko razmrsilo, neophodan je set novih zakona da bi se regulisala sva nejasna pitanja. Počev od onih čiji su objekti na kojima se igra, ko ih održava, da li je moguća njihova revitalizacija i o čijem trošku, pa sve do pitanja da li u datim sredinama postoje ljudi sposobni i novčano solventni da postave klub na moderne osnove.
Svim klubovima neophodni su i navijači sa nekim drugim navikama. I načinom razmišljanja. Za one koji su spremni da za sitan honorar naprave incident na tribinama kapije svih stadiona u zemlji morale bi da budu zatvorene. Takođe i za one kojima tribina ne služi za navijanje, već za slanje poruka neprimerenih sportu.
Jedan od problema, možda i najvećih, jeste struka i stručni rad. Takođe i stvorene navike kad su u pitanju treneri. U nekim klubovima trenere menjaju kao na traci, u većini najmanje se ulaže u plate onih koji u ime ličnih motiva stvaraju fudbalski podmladak.
"Krivi smo i mi treneri. Oni mlađi u želji da se što pre afirmišu prihvataju sve samo da što pre sednu na klupu u ulozi šefa. I onda im se dogodi da dobiju otkaz posle pet ili šest kola, na kraju polusezone ili nije bitno kad. Sve zavisi od dobre volje onih koji upravljaju klubovima. Prilikom potpisivanja prihvataju se čak i oni članovi ugovora koji im ne idu naruku. Konkretno da klub nema nikakve ugovorene obaveze prema treneru koji dobija otkaz. Kad bi se samo ovo eliminisalo iz ugovora i kad krovna organizacija ne bi dozvolila da se ovo ili nešto slično pojavi u ugovoru, mnogi bi pre nego što donesu odluku u novom stručnjaku dobro razmislili koga angažuju.“
Neki klubovi u toku sezone promene i po nekoliko stručnjaka. Ista imena vrte se ukrug. Tomislav Sivić je rekorder. TSC je deseti superligaš u njegovoj karijeri. Na početku sezone imao je epizodu u niškom Radničkom, sad se pojavljuje u ulozi šefa TSC-a koji traži spas u ligi. Tamo je zamenio Slavka Matića koji je preuzeo kragujevački Radnički u trenutku kada ovaj klub takođe čini sve da ostane u eliti. Jesenas je sedeo na klupi Nišlija dok ga nije zamenio Sivić.
Pred početak borbi za opstanak i niški Radnički, neplanirano davljenik, angažovao je novog trenera. Reč je o Marku Neđiću, debitantu na superligaškoj sceni. Pre toga vodio je s uspehom beogradski Grafičar.
Nije strana ni pojava da klubovi predaju kormilo treneru kome su se u ime loših rezultata prethodno zahvalili na saradnji. U ovoj sezoni to je slučaj sa Radnikom iz Surdulice, sigurno najprijatnijim iznenađenjem sezone. Surduličani su sa Markom Jakšićem izborili mesto medu prvih osam, ali je Marko Jakšić uprkos svemu prihvatio usred sezone ponudu Čukaričkog. Na klupi Radnika zameniće ga Dušan Đorđević kome će ovo biti treći povratak u tim iz Surdulice.
Šta sve valja i koliko toga nije dobro u sprskom fudbalu tema je koja ni u budućnosti neće gubiti na aktuelnosti. Isto važi i za kvalitet fudbala u dve najelitnije lige. Sebastijan Polter, vremešni nemački fudbaler koji odnedavno nosi dres Partizana, tvrdio je nedavno u intervjuu za nemačke medije "da bi se dva najkvalitetnija kluba u Srbiji, Crvena zvezda i Partizan, borila za opstanak u Bundesligi.“
Sport
18.02.2026. 19:16
Cvijetin Blagojević: "I Pele je pokušao, ali samo sam ja zatresao mrežu sa centra"
Sport
10.03.2026. 19:41
"Trgovci su pobedili fudbal i mi tu ne možemo ništa"
Komentari
