Kosovo
Formiranje ZSO: Ćeraćemo se još
"Ekspresov“ prošlonedeljni intervju sa Nedžmedinom Spahijuom pokazao je jednu jako važnu stvar na primeru ZSO-a. Iako je za nas reč o Zajednici srpskih opština, a za kosovskog analitičara o Zajednici opština sa srpskom većinom, složili smo se da je njeno formiranje, bez obzira na to kako će je koja strana zvati, neophodno. Da je ona važna zbog Srba koji žive na severu Kosova.
Složili smo se da je Beogradu i Prištini potreban duh pomirenja, pre svega zbog onih generacija koje ne pamte rat. Da bi te generacije imale bolju budućnost i perspektivu na ovim prostorima, da bi prestale da odlaze, ne smemo više da gubimo vreme raspravljajući o stvarima poput one da li je nešto Zajednica srpskih opština ili Zajednica opština sa srpskom većinom. Ne smemo više da odlažemo rešavanje problema koje nas decenijama vuče za rukav i usporava naš napredak. Nemamo više vremena za sitničarenje. Mnogo smo vremena i energije potrošili tapkajući u mestu. Od rata je prošlo 24 godine, a Briselski sporazum će ove godine proslaviti jubilej – 10 godina od njegovog potpisivanja.
Za ovih deset godina Briselski sporazum prešao je trnovit put od dokumenta koji je se činio kao pouzdan korak ka konačnoj normalizaciji odnosa do običnog parčeta papira koji nikome, osim srpskoj strani, ne znači.
Kada su ga u aprilu 2013. godine potpisali Ivica Dačić i Hašim Tači, uz posredovanje Evropske unije ispred koje je tada stajala Ketrin Ešton, nije delovalo da ćemo 10 godina kasnije o njemu razgovarati na ovaj način. Da će ga zadesiti ovakva sudbina. Ulivao je kakvu-takvu nadu jer je jedna od ključnih odredaba sporazuma bila formiranje ZSO-a na Kosovu, koja je zamišljena kao mehanizam zaštite srpskog stanovništva.
Prema ovom sporazumu, jasno je definisano postojanje strukture, ciljeva, izvršnih ovlašćenja, kao i nadležnosti Zajednice srpskih opština. ZSO bi, prema Briselskom sporazumu, trebalo da vrši puni nadzor u oblastima ekonomskog razvoja, obrazovanja, zdravstva, urbanog i ruralnog planiranja.
"Ova Zajednica/Asocijacija će biti formirana na osnovu statuta. Do njenog raspuštanja može doći samo na osnovu odluke opština članica. Pravne garancije će biti predviđene pozitivnim i ustavnim propisima (u šta spada i pravilo dvotrećinske većine). Strukture Asocijacije/Zajednice će biti uspostavljene na istoj osnovi kao i postojeći Statut Asocijacije kosovskih opština, npr. predsednik, potpredsednik, skupština, savet“, piše, između ostalog, u Briselskom sporazumu.
Zajednica srpskih opština do dana današnjeg nije formirana, iako se od tada u Prištini promenilo petorica premijera, dve predsednice i jedan predsednik. Obavljeno je na desetine razgovora u okviru dijaloga, mahali su nam i šargarepom i batinom... Obećavali EU, finansijsku pomoć, upozoravali nas i pretili raznim scenarijima. I ništa. Deset godina od Briselskog sporazuma ponovo sa zebnjom govorimo o potencijalnom sukobu, a bezbednost Srba na Kosovu je i dalje ugrožena.
Druga mladost
Upravo ta Zajednica srpskih opština čekala je punih 10 godina da konačno postane glavna tema. Novine, portali i unapred napisani govori političara puni su rečenica koji se odnose na nju. Jedan politički analitičar je pre nekoliko godina rekao da će ZSO doći na red tek kada Zapad bude spreman da zaista reši kosovsko pitanje. Stvorena je takva atmosfera kao da se nešto ozbiljno dešava, kao da ulazimo u finale kada je reč o rešavanju kosovskog pitanja, pa samim tim i o formiranju Zajednice srpskih opština.
Koliko smo danas bliži ili dalji formiranju Zajednice srpskih opština od potpisivanja Briselskog sporazuma pitali smo beogradskog analitičara Dragomira Anđelkovića.
"Mnogo smo bliži, ali na pogrešan način“, kaže Anđelković u razgovoru za naš list.
Ovakav stav sagovornik "Ekspresa“ objašnjava rečima da je Albanci, ali i svi oni koji rade sa njima, pripremaju formiranje ZSO-a po kosovskim zakonima i prema Ustavu Kosova.
"Sve se radi bez mnogo osvrtanja na izvorni Briselski sporazum. Takođe, izmeštaju formiranje ZSO-a iz tehničkih pregovora, što je ideja Briselskog sporazuma da imamo različita shvatanja šta je Kosovo, ali da međusobno sarađujemo. Dakle, dolazi do izmeštanja iz tehničkog konteksta u statusni kontekst kao jedna vrsta kompenzacije Srbiji za de fakto priznanje Kosova.“
Glas Amerike
Ponovno aktuelizovanje priče oko Zajednice srpskih opština dolazi pre svega iz diplomatske ofanzive koju na Beograd i Prištinu, u poslednje vreme, vrši Amerika. Vašingtonu sigurno nije najviše stalo da konačno dođe do formiranja ZSO-a, ali se čini kao da im se najviše žuri. Takođe, upravo Amerikanci najviše insistiraju na tome da ZSO nikako ne sme da bude nova Republika Srpska.
Tome u prilog idu i poruke koje šalju, ovom regionu bitni, američki zvaničnici.
"Amerika i EU smatraju da je sada vreme da Vlada Kosova krene sa formiranjem Zajednice srpskih opština. Bili smo vrlo jasni o tome šta ne bi trebalo da bude, a ne bi trebalo da bude Republika Srpska i ne bi trebalo da ima izvršna ovlašćenja. Sjedinjene Američke Države su isto tako čvrste i nepokolebljive u svojoj slobodnoj podršci Kosovu kao što su uvek bile prema suverenoj, demokratskoj, multietničkoj i nezavisnoj državi. I mi pomažemo Vladi Kosova da ispuni tu viziju držeći se tih principa“, izjavio je nedavno američki ambasador u Prištini Džefri Hovenijer.
Kristofer Hil, američki ambasador u Beogradu, takođe je nedavno istakao da je glavno pitanje koje se tiče ispunjavanja Briselskog sporazuma – osnivanje Zajednice srpskih opština.
"Mislim da postoji hitna potreba da se svi slože oko toga i razumeju da jednom kada nešto prihvate morate i da ispunite“, izjavio je Hil u emisiji "Iza vesti“.
Kompletnu sliku toga kako na formiranje Zajednice srpskih opština gleda Amerika, a vreme nas je naučilo da uvek pažljivo slušamo i čitamo reči koje dolaze od američkih zvaničnika, dao je autorski tekst specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan Gabrijela Eskobara i visokog savetnika Stejt departmenta Dereka Šolea.
Delove njihovog zajedničkog teksta prenosimo u celini:
"Jedan od najvažnijih zadataka ostaje sprovođenje sporazuma o Asocijaciji/Zajednici opština sa većinskim srpskim stanovništvom (A/ZSO). Dosta se diskutovalo o tome i vreme je da se pojasne stvari o tome šta ona jeste, a šta nije.
Uopšteno govoreći, ona bi bila struktura za opštine sa većinski etničkim srpskim stanovništvom koja bi koordinisala pitanja i usluge kao što su obrazovanje, zdravstvena zaštita, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj – drugim rečima, funkcije za koje su sve opštine na Kosovu odgovorne. To je način da se poboljša svakodnevni život ljudi, stvara poverenje između etničkih Srba i centralne vlade, obezbedi veća povezanost između severa i ostatka zemlje i stvori mehanizam za potpunije učešće Srba u građanskom životu Kosova.
Jednako važno, sprovođenje Sporazuma o A/ZSO-u je neispunjena pravno obavezujuća međunarodna obaveza koja zahteva delovanje Kosova, Srbije i EU, a tu je i dalje posvećenost Sjedinjenih Američkih Država u pružanju podrške dijalogu koji se vodi uz podršku EU.
Ispunjavanje obaveze Kosova za osnivanje A/ZSO ne podriva njegov ustav, niti ugrožava njegov suverenitet, nezavisnost ili demokratske institucije. Izričito se protivimo stvaranju bilo kakvog entiteta koji bi ličio na Republiku Srpsku u Bosni i Hercegovini.
Međunarodna zajednica ne nastoji da nametne rešenje. Umesto toga, od Kosova tražimo da pruži svoju viziju ove Asocijacije/Zajednice i voljni smo da pružimo ekspertizu i političku podršku kako bismo osigurali da ona funkcioniše u najboljem interesu za sve stanovnike Kosova.“
(…)
"Kako bi Asocijacija/Zajednica opština sa većinski srpskim stanovništvom izgledala? Opštine sa zajedničkim interesima, jezikom i kulturom mogle bi kroz ekonomiju obima i razmenu najboljih praksi da zajedno efektivnije rade na rešavanju zajedničkih izazova u pružanju javnih usluga. Na primer, opštine bi mogle da izrade nastavni plan i program na srpskom jeziku za lokalne škole u nekoliko opština umesto da rade u vakuumu i dupliraju napore.
Takva saradnja po pitanju A/ZSO je u skladu sa presudom Ustavnog suda iz 2015. godine i načelima dobrog upravljanja koja se već primenjuju u drugim delovima Evrope.
Šta Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom ne bi trebalo da bude? Ona neće biti novi dodatni nivo vlasti uz izvršnu i zakonodavnu vlast kosovske vlade.
Ovaj važan princip seže sve do Ahtisarijevog predloga. Opštine sarađuju u kolektivnom sprovođenju ovlašćenja u okviru legitimnih kosovskih institucija i struktura. Omogućavanje određenim opštinama da efektivnije vrše ovlašćenja koja već imaju eliminisalo bi potrebu građana Kosova da traže usluge od nelegalnih paralelnih struktura – što mnogi sada i rade – i obezbedila bi se transparentnost i zakonitost nove strukture prema i u skladu sa kosovskim zakonima. Svaka podrška i pomoć koju bi Srbija pružala zajednici kosovskih Srba morala bi da bude transparentna i da prolazi kroz ove legitimne, odnosno zvanično dopuštene kanale.
Takođe je važno napomenuti da Asocijacija/Zajednica opština sa većinskim srpskim stanovništvom neće biti monoetnička. To bi bile opštine sa većinski srpskim stanovništvom u kojima ne žive samo etnički Srbi, već i druge etničke grupe – Albanci, Bošnjaci i drugi – čija prava takođe moraju biti osigurana i zaštićena. Članovi A/ZSO-a bili bi lokalni zvaničnici koji su već izabrani kao predstavnici svih stanovnika u svojim opštinama.“
Komentarišući diplomatsku ofanzivu Amerike na Prištinu kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, Dragomir Anđelković ističe da Amerikanci pokušavaju da stvore privid da Srbija nešto dobija, kako bi pritisak maksimalno prebacili na Srbiju.
"Teško je pritisnuti Srbiju kada ceo svet vidi da čak ni ZSO nije formirana. Zajednica srpskih opština, kako Amerikanci pokušavaju da je formiraju, za nas ništa ne znači. Za nas ima smisla samo onaj pravi, izvorni ZSO van statusnog konteksta.“
Čak i činjenica da bi ovako formirana ZSO više ide naruku vlastima u Prištini, nije omekšala stav Aljbina Kurtija koji je ponovo, po ko zna koji put, ponovio da formiranje ZSO-a na Kosovu nije moguće jer je protivno kosovskom ustavu.
Kurtijev stav ne predstavlja ništa novo. Zapad, ali pre svega Evropska unija često je ispadala nemoćna u pokušajima da ukroti Kurtija. Nemoć Evropske unije verovatno je najbolje opisao nekadašnji američki ambasador Vilijam Montgomeri.
"EU, sa više od 300 miliona ljudi i sjajnom ekonomijom, ne može da natera malu zemlju da se pridržava sporazuma koji je sama sponzorisala. To pokazuje njenu političku slabost“, rekao je Montgomeri. On je takođe istakao da dokle god Kurti ne bude nateran da da primeni obaveze preduzete u Briselu, uključujući i ZSO, Srbija ne bi trebalo da pristane da učestvuje u dijalogu.
"Suludo je gledati Kurtija kako ne sprovodi sporazum koji je Kosovo postiglo i nastavljati da sa njim sklapate druge sporazume. Kako slabo i patetično izgleda EU.“
Nemačka pomoć
Amerika ni u jednom trenutku nije promenila svoje mišljenje o Kosovu, niti je umanjila svoju podršku njegovoj nezavisnosti, međutim, ono što se može primetiti u poslednje vreme jeste da američka podrška Aljbinu Kurtiju slabi. Gotovo da je nema. Da ne fantaziramo, potvrđuje i činjenica da je Kurti nije bio pozvan na sastanak u američkoj ambasadi na Kosovu, koji je održan 31. januara, na kome je bilo reči o Zajednici srpskih opština.
Kurti je sateran u ćošak i ima sve manje prostora za improvizaciju. Najveći problem mu je kako da prihvati nešto što predstavlja simbol njegove politike još od vremena dok nije bio na vlasti.
U pomoć mu je pritrčala, po ko zna koji put, Nemačka, odnosno nemačka organizacija "Fridrih Ebert“ koja je, pre nekoliko dana, predstavila nacrt ZSO-a. Rešenje koje se bitno razlikuje od Briselskog sporazuma. Ukratko, ZSO bi trebalo da bude "pravni entitet, koji se formira u skladu sa Ustavom i zakonskim okvirom Kosova“.
U nemačkom predlogu takođe piše da bi se plan i program nastave na srpskom jeziku odvijao u kosovskom sistemu. Takođe bi zdravstvene ustanove radile po zakonima Kosova (trenutno, u srpskim sredinama na Kosovu sve obrazovne i zdravstvene institucije rade u sistemu Srbije).
Polufinale
Dva osnovna problema koja stoje na putu formiranju Zajednice srpskih opština jesu Aljbin Kurti i pitanje njenih nadležnosti. Beograd će insistirati na poštovanju Briselskog sporazuma i onoga što je u njemu navedeno, dok će Zapad tražiti način da konačni nacrt ZSO-a bude takav da postane prihvatljiv i Beogradu i Prištini. Dokle god je Kurti na vlasti, ovaj zadatak deluje nerešivo.
Zato, ukoliko bismo morali da se kladimo na neki scenario rekli bismo da celokupna situacija u vezi sa Kosovom u ovom trenutku ne predstavlja nikakvo finale, već je u najbolju ruku polufinale. Suština ovakvog predviđanja leži u tome što Amerika gubi strpljenje kada je reč o Kurtiju, koji je svoju neposlušnost već jednom platio smenom. Ne treba se čuditi ukoliko se isto dogodi ponovo.
Kosovo je u ovom trenutku bliže izborima nego formiranju Zajednice srpskih opština. Kada govorimo potencijalnom Kurtijevom nasledniku, prvo na pamet pada Ramuš Haradinaj. Međutim, on nije opcija pre svega zbog veze sa OVK-om. Pogodnija osoba od njega, u ovom trenutku, svakako bi bila Vjosa Osmani koja je, za razliku od Kurtija, američki đak.