Život
01.02.2022. 18:05
Vesti
21.02.2022. 09:59
Marko R. Petrović
Predlog Henrika Urdala
Nobel po drugi put među Srbima
Hoće li Srbija, posle Ive Andrića, dobiti još jednog nobelovca? Ovog puta za mir. Ako se pita Henrik Urdal, direktor Instituta za istraživanje mira (PRIO) iz Osla, ima nekoliko osoba koje bi to priznanje zaslužile.
Prva je Nataša Kandić, osnivač Fonda za humanitarno pravo iz Beograda. Ona je bila nominovana i 2018. godine. A odmah iza nje nalaze se, uslovno rečeno, i Srđa Popović i Slobodan Đinović, kao osnivači Udruženja građana "Kanvas“, koje je praktično naslednik pokreta "Otpor“.
U obrazloženju kandidature, kako se navodi i na sajtu PRIO-a, kaže se da su aktivistkinja za ljudska prava Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo, od 1992. godine kada je osnovan, dokumentovali kršenja ljudskih prava u ratovima devedesetih u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i na Kosovu, kao i da je njihov rad imao uticaj na predmete pred Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju.
"Trideset godina kasnije, Kandić i Fond za humanitarno pravo nastavljaju da predvode regionalne napore za pronalazak nestalih, traže pravdu za preživele i razotkrivaju one koji su je izbegli, te utvrđuju činjenice o ratovima“, navodi se u obrazloženju na sajtu Instituta za istraživanje mira u Oslu.
Dodaje se da se Nataša Kandić i Fond za humanitarno pravo suprotstavljaju ultranacionalizmu i etničkim tenzijama, koje još uvek prožimaju region Zapadnog Balkana.
"Njihov rad ključan je u vremenu kada je mir i stabilnost na Zapadnom Balkanu sve više osporavan nerešenim pitanjima i štetnim aktuelnim trendovima“, navodi se u obrazloženju.
Svet
11.12.2021. 13:05
Dobitnici Nobela za mir: "Mi režimo i grizemo"
Foto
Biznis
11.10.2021. 13:18
Trojica dobitnika Nobela za ekonomiju
U obrazloženju kandidovanja "Kanvasa“ navodi se kako ova NVO "obavlja neprocenjiv posao edukujući aktiviste širom sveta o nenasilnim oblicima protesta i otpora. Na ovaj način oni osposobljavaju grupe koje bi inače mogle da pribegnu nasilju, da se nenasilnim putem bore za demokratiju i protiv represivnih režima“.
Zanimljivo je, takođe, da je "Kanvas“ nominovan zajedno sa NVO HRDAG iz San Franciska koja, kako se navodi, "sistematski dokumentuje i analizira podatke o kršenju ljudskih prava širom sveta“.
Tako je, pored ostalog, prvi čovek ove organizacije Patrik Bol bio jedan od svedoka eksperata tokom suđenja Slobodanu Miloševiću u Hagu. A njegova analiza, kako se navodi na sajtu HRDAG-a, pokazala je da "ubistva i migracije kosovskih Albanaca 1999. godine nisu mogli da budu izazvani ni NATO bombardovanjem, niti aktivnostima OVK. Sve se događalo po obrascima koji se poklapaju sa aktivnostima jugoslovenske vlade“.
Zanimljivo je, takođe, da i sam predlagač Kandićeve i "Otpora“ za laureate nagrade za mir ima veze sa Haškim tribunalom. Henrik Urdal je, naime, krajem ’90-ih i početkom 2000-ih radio kao pomoćni istražitelj Tužilaštva, a potom istraživač Instituta za mirovne studije.
Njegov potpis se, pored ostalog, nalazi i na prvom demografskom ekspertskom izveštaju koji se pojavio na saslušanju u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju juna 2000. godine. Izveštaj se odnosio na nestala lica prilikom pada Srebrenice 1995. i predstavljen je u slučaju "Krstić“.
Uz Urdala, potpisao ga je još jedan norveški demograf, Helge Brunborg, viši istraživač Statističkog zavoda Norveške, koji je pre toga radio kao demograf pri Tužilaštvu tribunala u Hagu. Izveštaj je napisan za potrebe Tužilaštva u slučaju "Krstić”, a u osuđujućoj presudi generalu Vojske Republike Srpske na 46 godina zatvora (odnosno 35 po žalbi) našlo se nekoliko bitnih demografskih pokazatelja iz izveštaja, izvedenih u dokaznom postupku.
Nataša Kandić nije želela da komentariše nominaciju koja stiže iz Osla, a Srđa Popović nije bio dostupan za komentar.
Komentari
