Zdravlje
09.04.2024. 15:00
Teodora Stojanović

Preventivni pregledi

BOLJE SPREČITI NEGO LEČITI, ali ne i u Srbiji

Pregled, Preventiva, Lekar
Izvor: Shutterstock / smolaw

Sigurno znate onu čuvenu rečenicu: “Ma bitno da smo živi i zdravi.“ Ovo izgovori gotovo svaka osoba kada nešto krene po zlu. Bilo da je to finansijska kriza, nepoloženi ispit, problem na poslu…

Šta god da se desi, uteha nam je da smo, eto, barem zdravi. Najveći paradoks svega toga jeste to što nas ti problemi, kao i svakodnevne obaveze, toliko okupiraju da zaboravljamo na ono što je najvažnije – brigu o sebi.

Zaboravimo pravi smisao ove rečenice. Ona ne bi trebalo da nam bude uteha, već prioritet. Otkaz, novac, nepoloženi ispit, raskid veze ili razvod braka, ništa od toga ne može predstavljati veći problem od narušenog zdravlja. Isto tako, ne možemo ubrati nijedan plod uspeha ukoliko smo bolesni. I tu činjenicu zaboravlja svako od nas.

Iako, nažalost, živimo u takvoj realnosti da svako u svom okruženju poznaje barem jednu osobu koja boluje od maligne bolesti, mi ne preduzimamo apsolutno ništa povodom toga. Uvek sledi ona druga čuvena rečenica: “Ma neće to mene!“

Tamo je rak kao epidemija virusa“, bila je izjava jednog onkologa u Nišu. On je to rekao ženi koja je zbog dijagnoze raka dojke došla na pregled iz manjeg okolnog mesta.

Da se maligne bolesti šire kao epidemija, dokazuju i podaci Instituta za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut“. Tokom 2012. godine registrovano je oko 24 000 obolelih od malignih bolesti. U 2022. godini taj broj se gotovo duplirao i porastao na 42 000. Najtužnije je da te brojke nastavljaju da rastu.

I sa svom ovom statistikom, broj ljudi u Srbiji koji odlazi na preventivne preglede je minimalan, svega četiri odsto. Prema Štadinom Zdravstvenom izveštaju za februar 2024, čak 62 odsto građana reklo je da nikada u svom životu nisu otišli ni na jedan od dostupnih preventivnih pregleda, dok je 33 odsto onih koji odu na poneki.

Strah od dijagnoze

Prema Štadinom izveštaju, 12 odsto građana ne ide na preventivne preglede jer se plaši dijagnoze.

Odlazak lekaru nikada nije prijatan, čak i ako je reč o najobičnijoj prehladi. Uvek strahujemo od toga da će nam naći nešto drugo, ozbiljnije. Taj strah i zabluda da je bolje ne znati nego znati, mogu nas koštati života. Ključ prevencije jeste otkrivanje bolesti u ranoj fazi, što nam i te kako može spasiti život.

Naravno da nije lako primiti vest da bolujete od teže bolesti, ma u kom stadijumu ona bila. Žena iz manjeg mesta u Srbiji, koja je pomenuta na početku teksta, otkrila je da ima rak dojke u početnoj fazi. Iako ju je u tom trenutku obuzeo strah i sam proces lečenja nije bio lak, ona je sada zdrava osoba. Nakon operacije i serije hemioterapija, ona više nema malignih ćelija u svom organizmu i vodi sasvim normalan život. Zahvaljujući prevenciji. Zahvaljujući svesti o tome koliko je ona zapravo važna. Dijagnoza nije naš neprijatelj, već spas.

Rak dojke najčešći je maligni tumor kod žena, ali i jedan od glavnih uzroka smrti od malignih bolesti u Srbiji. Svaka osma žena može se suočiti sa ovom dijagnozom. Prema podacima “Batuta“, rak dojke dijagnostikuje se kod približno 4.400 žena. Međutim, znate li da je u čak 90 odsto slučajeva karcinom dojke izlečiv ukoliko se otkrije na vreme?

Još jedan od neprijatelja žena jeste rak grlića materice, koji je četvrti najčešći oblik raka u svetu. Od ove bolesti godišnje umre skoro 300.000 pacijentkinja. Ipak, ukoliko se rano otkrije, on se uspešno leči. Tu prevencija igra ključnu ulogu, odnosno redovan odlazak kod ginekologa i pregledi poput PAPA i HPV testova.

Nemamo vremena za preglede

Prema Štadinom izveštaju, čak 23 odsto građana Srbije reklo je da ne ide na preventivne preglede jer nemaju vremena za to.

Kako kaže Marijana Pešić, specijalista opšte medicine, ljudi u Srbiji nemaju mnogo manju svest o preventivnim pregledima nego što je imaju ljudi u svetu. Sagovornica “Ekspresa“ kaže da je problem u tome što dostupnost primarne zdravstvene zaštite, u smislu preventivnih pregleda, nije na visokom nivou.

“Ljudi načelno nemaju vremena jer je to stvar organizacije. Savremeni način života dovodi do toga da mi pravimo neke prioritete. Poslodavci imaju visoke zahteve i ljudi moraju da organizuju slobodan dan kako bi otišli na preventivni pregled. Pitanje je i da li ćete ga završiti tog dana. Kada ljudi kažu da nemaju vremena, oni misle na to. Ne nalaze vreme za sebe jer im to nije omogućeno“, govori Marijana Pešić za “Ekspres“.

Kako navodi naša sagovornica, poslodavci po zakonu imaju obavezu da zaposlene šalju na periodične preglede. Kada poslodavac organizuje sistematske preglede, ljudi zaista odlaze na njih.

“To rade strane firme, ali uglavnom sklapaju ugovore sa privatnim domovima zdravlja. Ti zaposleni, pošto im je organizovan sistematski pregled, odlaze na njih. Postoji zakon koji se odnosi na poslodavce, da oni treba da šalju na preventivne preglede svoje zaposlene“, govori Marijana Pešić i dodaje to da, kada vam je poslodavac država, tu se negde ta praksa gubi.

“Mi smo, nažalost, u javnom sektoru izgubili tu praksu pozivanja na organizovane preventivne preglede. Nekada je tu bila medicina rada. I dalje u zakonu stoji da je poslodavac odgovoran za upućivanje svojih zaposlenih i na preventivne preglede i na vanredne preglede. Ali, to se ne praktikuje. Funkcioniše u privatnom sektoru jer su njihovi poslodavci osvešćeni koliko im je važno da imaju radno sposobnog zaposlenog“, kaže Marijana Pešić.

Kurativa ispred preventive

U Srbiji je akcenat stavljen na kurativu, odnosno idete kod lekara kada ste bolesni, o čemu govori i sagovornica “Ekspresa“.

“Nama je značajnije lečenje nego preventiva. A, zapravo, preventiva treba da spreči da mi imamo toliko bolesnih. Taj rad se ne ceni na isti način. Ona je mnogo jeftinija. Kada bismo sprovodili veliki broj tih preventivnih pregleda, mi bismo mnogo manje sredstava odvajali za lečenje jer bismo imali zdravije ljude.“

Ukoliko odete u dom zdravlja i kažete da želite da uradite preventivni pregled, odgovor zaposlenih može biti prava lutrija. Mogu vam uraditi pregled, a mogu vam reći i: “Ma što ste došli kada vam nije ništa.“

“Tako je zato što niko zdravstvene radnike ne obavezuje da provode ove preglede. Mi imamo po svim zakonima (Zakon o zdravstvenoj zaštiti, Zakon o pravima pacijenta, Zakon o zdravstvenom osiguranju) pravo na preventivne preglede, kao i na preglede dijagnostike i lečenja. Ali, kada odete u dom zdravlja i kažete da ste došli na preventivni pregled, oni vam kažu: ‘Što ste došli sada, znate li koliko bolesnih ljudi ovde čeka’. I nijedna od tih osoba nije obučena da kaže da pacijent ima pravo na preventivni pregled“, govori Marijana Pešić.

Ono što je bitno naglasiti jeste to da preventivni pregledi idu na teret zdravstvenog osiguranja. Oni nisu besplatni.

“Vrlo je važno da taj termin pravilno koristimo jer naše stanovništvo misli da nama država nešto daje besplatno. Nijedan pregled u javnom sektoru nije besplatan, već ide na teret osiguranja. Nas niko ne pita šta mi želimo da ide na taj teret. Mamografija se radi bez obzira na zdravstveno osiguranje. Ali, nema razloga da se to ne radi u domovima zdravlja. Mi imamo puno mamografa koji su raspoređeni i koji se nažalost ne koriste, zato što posao nije tako organizovan“, govori Marijana Pešić.

Šta je rešenje?

Profesor dr Nikica Grubor govorio je u intervjuu za “Ekspres“ o važnosti prevencije, ali i o tome kako ubediti Srbe da redovno odlaze na ove preglede. Prema njegovom mišljenju, to se može učiniti samo zakonom.

“Uvesti zakon koji bi primorao svakoga od nas da se redovno pregleda. Recimo, u firmi ne možeš da radiš ili firma ne može da radi ukoliko vlasnik ili direktor nisu regulisali redovne sistematske preglede. Smanjio bi se broj pacijenata koji dolaze u poodmakloj fazi maligne bolesti za najmanje 50 odsto, ja sam čvrsto u to ubeđen. To je definitivno. Ali, pod jednim uslovom, da to ne bude sistematski, ’pro forme pregled’. Nama nedostaje i psihički, psihijatrijski status čoveka koji se zapošljava. Mi to takođe nemamo. Svi u inostranstvu ga imaju te i te kako vode o tome računa“, rekao je dr Grubor u intervjuu za “Ekspres“.

Specijalista opšte medicine Marijana Pešić kaže za “Ekspres“ da zakoni već postoje, ali se ne primenjuju.

“Mi imamo veoma dobre zakone, samo ih ne primenjujemo. Sve je stvar organizacije. Sasvim je sigurno da se organizovani sistematski pregledi mogu realizovati, samo je to stvar zdravstvene politike. Sprovođenje onoga što već postoji u zakonu.“

Ona smatra da krivica nije u narodu. Prema njenom mišljenju, ljudi bi išli na preventivne preglede ukoliko bi oni bili organizovani u domovima zdravlja.

“Značajno rešenje bilo bi pozivanje ljudi na preventivne preglede, što je i praksa u svetu. Znači, pozovete osobu i kažete joj da ima preventivni pregled u domu zdravlja, da se javi tada i tada, tom i tom lekaru.

Kod nas su se održali samo preventivni pregledi predškolske i školske dece, a ostalo se izgubilo“, kaže Marijana Pešić za “Ekspres“.

Da li ljudi nemaju svest o važnosti prevencije ili im manjka slobodnog vremena za pregled, nije tema za raspravu. Sve lošija statistika ne daje nam prostora da tražimo krivca. Ukoliko je zaista neophodno da nas izabrani lekar poziva na sistematski pregled, onda je možda sada krajnje vreme da se to uradi. “Sprečiti, a ne lečiti“, nije samo izreka. Preventiva je temelj očuvanja zdravlja.

Komentari
Dodaj komentar
Close
Vremenska prognoza
clear sky
27°C
16.06.2024.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Euro 2024

Vidi sve

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve