Život
19.12.2021. 19:53
Život
24.05.2025. 15:25
Momčilo Petrović
Možda niste znali
ZANIMLJIVA ISTORIJA: Prvi srpski EROTSKI FILM, prve ESKORT DAME...
Kao i u mnogim drugim stvarima, ni kada je seks u pitanju Srbi nisu bili "prvi u svetu“, ali su se svojski trudili da uvek uhvate kakav-takav priključak – bez obzira na to da li je reč o prostituciji, pornografiji, švaleraciji ili upotrebi kondoma.
Nije sve išlo glatko kod Srba kad je reč o "onoj stvari“, ali nije baš ni da smo kasnili za svetom...
Prvi Srbin u porno-filmu nosio je šajkaču
Prvi film snimila su 1895. godine braća Luj i Ogist Limijer, a samo nekoliko godina kasnije ljudi koji su "iz opravdanih razloga želeli da ostanu anonimni“ uočili su neograničene mogućnosti novog medija u zadovoljavanju najnižih niskih strasti. Snimljeni su i prvi erotski i porno-filmovi.
I kao što su Limijerovi filmovi u Srbiju stigli samo šest meseci posle premijere u Parizu, tako nismo mnogo čekali ni na ove druge. Većina je uvezena iz Beča (produkcija filmske kuće "Saturn“) i Pariza (filmovi kuće "Pate“), ali i sa raznih drugih destinacija.
Erotski filmovi prikazivani su na zatvorenim seansama u bioskopima i po kućama viđenijih ljudi koji su posedovali projektore. Projekcije su organizovane i po bordelima, poput onog koji se u Beogradu nalazio na mestu današnjeg hotela "Union“ u najužem centru grada, u Kosovskoj ulici.
Odmah u komšiluku, gde je sada Muzej Kinoteke, pre Drugog svetskog rata bio je bioskop "Kosovo“, u kome su prikazivani pornografski filmovi, ništa čedniji od današnjih. Sve što može da se vidi danas moglo je da se vidi i tada, samo u crno-beloj tehnici. Na ceni su bile glumice sa oblinama, a glumci su bili krupnije građe i po pravilu – brkati.
Srbija je, naravno, i tada bila svet pa su uskoro snimljeni i domaći erotski i pornografski filmovi. Imena većine glumica i glumaca nisu nam poznata, a ni reditelji se nisu potpisivali na špici. Ali u ono vreme za proizvodnju filma bila je potrebna komplikovana i skupa tehnika koju nije imao bilo ko pa se pretpostavlja da su prve "golišave“ scene u Srbiji "u slobodno vreme“ snimili pioniri domaće kinematografije, poput Koste Novakovića, autora melodrame "Grešnica bez greha“, i Mihajla Al. Popovića, tvorca epopeje "S verom u Boga“.
Erotska zvezda evropskog ranga bila je slovenačka glumica Ida Kravanja, poznatija kao Ita Rina. Proslavila se češkim filmom "Erotikon“ (1929), u kojem je glumila udatu ženu koja se podaje zavodniku.
Francuski katolički teolog, opat Betlem, pisao je o njoj: "Ita je voljna i ubrzo vidimo dvoje mladih ljudi – kako da se najbolje izrazim? – kako leže u krevetu, nameštenom samo za Džordža. Prvo leže jedno pored drugoga, a zatim jedno na drugome... Lice svakog protagoniste prikazuje se posebno i u krupnom planu, naročito Itino lice, i u njemu gledalac bez sumnje prepoznaje uzbuđenje, zatim izraz strepnje pomešan sa čežnjom, zatim bol i na kraju... Crvenim dok opisujem ove prizore.“ Ita Rina se docnije udala za srpskog inženjera Miodraga Đorđevića, prešla u pravoslavlje i uzela ime Tamara.
A prema onome što je programski direktor Jugoslovenske kinoteke Dinko Tucaković (1960–2013) rekao u jednom intervjuu 2007. godine, jedan od naših najvećih kolekcionara predratnih pornografskih filmova bio je profesor kamere na FDU-u Vladeta Lukić. Njegova kolekcija od šezdesetak naslova čuva se u Muzeju Jugoslovenske kinoteke, a u njoj je i naš prvi "etno-pornić“, koji se u svetu prikazivao pod nazivom "Bugarin“, iako je reč o srpskoj produkciji.
Tucaković, koji ga je gledao, pričao je da "Bugarin“ traje 12 minuta, da se seks dešava u nekoj šumadijskoj kući, a da glumac "radi radnju“ opremljen šajkačom i opancima.
Manje je poznato, rekao je tada Tucaković, da postoji i pornografski film u kojem se pojavljuje supruga Miroslava Krleže, Bela. Ona je, inače, bila pozorišna glumica, a partner u tom filmu joj je nepoznati, brkati muškarac. Svojevremeno je oko tog snimka nastala velika gužva, pošto je Krleža bio Titov prijatelj i savetnik.
Život
29.01.2025. 18:05
Kako je pornografija stigla u Nemačku
Blud u kafani
Nikola Hristić, gradonačelnik Beograda sredinom 19. veka, ograničio je 1860. godine radno vreme kafana do 11 sati uveče, a kafedžije je obavezao da svako veče upale fenjer pred svojom radnjom.
Pre njega još, osetivši potrebu da i tu oblast javnog života vazda povezanu s kafanama uredi zakonom, knez Miloš Obrenović naredio je da se sve prostitutke podave. U knjaževskom aktu pisalo je crno na belo da se "te nesrećnice dave bacanjem u Savu“. Istu kaznu odrezao je i podvodačicama, takozvanim pezama. Doktor Vidoje Golubović navodi da su tako stradale mnoge Vlahinje, Grkinje, Ciganke, Jevrejke, Levantinke... kao i da nema podataka da su se Srpkinje (tada!) bavile najstarijim zanatom.
Ovo, naravno, nije sprečilo nered i prostituciju u kafanama. Od davljenja u Savi brzo se odustalo, a prešlo se na novčane globe, bičevanje i izgon iz grada.
Prvi dokumenti o prostituciji u Beogradu potiču iz 19. veka. Za razliku od kafe, koja je došla sa Istoka, prostitutke su nam došle sa suprotne strane, iz Austrije. Prvi kupleraji otvoreni su u Zemunu, u Ribarskoj ulici, a kad je ovaj "zanat“ prenet u Beograd, njegove poslenice (i poslenici – bilo je i muških), naselile su se na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici cara Dušana, a zatim i u drugim varoškim kvartovima. Bordela je najviše bilo u Savamali, a današnja galerija Manakova kuća bila je jedna od poznatijih kuća greha.
Cena za klasičnu uslugu prostitutke kretala se od 5 do 15 groša. Poređenja radi, za jedan groš moglo se kupiti litar rakije ili deset jaja ili pile ili nešto više od kilograma brašna.
Kao i drugde u svetu, polne bolesti bile su dodatak na cenu. Da bi se stalo na put narastajućoj epidemiji tripera, gonoreje i sifilisa, prostitucija je legalizovana. "Ministar vnutrenih dela“ krajem 1871. godine po knjaževini je razaslao akt pod naslovom Javni rad bluda i bludionica.
U to vreme su jednom nedeljno zvanične prostitutke bile sprovođene, u pratnji pandura, na lekarski pregled – vizitaciju, a ta je povorka uveseljavala mušku mladež i skandalizovala njihove majke. Prema nekim statistikama, na kraju 19. veka u Beogradu je bilo 130 zvaničnih prostitutki.
Legalna prostitucija ukinuta je u vreme Šestojanuarske diktature 1929. godine, aktom predsednika vlade generala Petra Živkovića, za kojeg se, uzgred rečeno, znalo da je homoseksualac. Pomenimo i da su Turci muške prostitutke zvali "adžuvan“ ili "đojlen“, odnosno "milosnik“. Za ovakve usluge Srbi su skovali izraz "pantelizam“, po nekom Panteliji Vukadinoviću, koji je nalazio i podvodio mlade muškarce.
Nušić u svom spisu o kafanama pominje kafanu ispod Kalemegdana sa savske strane. Prvo se zvala "Deligrad“, docnije "Podrinje“, a zatim "Milojevića kafana“. U svoje doba, kaže, "ta je kafana važila kao najzgodniji sastanak ljubavnih parova. Naši su Beograđani radi takvih sastanaka najradije prelazili u Zemun, ali kad bi ’ispustili’ lađu, da ne bi gubili vreme, svratili bi kod ’Podrinja’ i uzimali sobu na dan, a ne bi se ni pun sat bavili u njoj. To je u početku bivalo možda i slučajno, a zatim je to postala redovna stvar, te je kafana stekla taj renome“.
Život
23.03.2023. 04:05
Merlinka je bila veliki dasa: 20 godina od ubistva Vjerana Miladinovića
Zapisi Nikole Krstića
Nikola Krstić rođen je 1829. godine u porodici crkvenjaka u Vacu, u Ugarskoj. Po diplomiranju na Pravnom fakultetu 1853. godine, izabran je za profesora Srpske gimnazije u Novom Sadu. Predavao je istoriju, geografiju i matematiku, ali ga nemirni duh odvlači u Beograd. Na Liceju je bio profesor na katedri enciklopedije prava i istorije zakonoznanja.
Posle devet godina profesorske službe knez Mihailo ga postavlja za načelnika Policajnog odeljenja. Iako će se nekoliko puta vraćati na Veliku školu kao honorarni profesor, Nikola Krstić stekao je činovničku karijeru: deset godina je sudija, a zatim devet i predsednik Kasacionog suda. Nije pripadao nijednoj stranci pa je sudio nepristrasno, što ga je učinilo neomiljenim kod vlasti pa je u 56. godini sklonjen u Državni savet, na počasnu funkciju, a odatle posle devet godina otišao je u penziju. Umro je 1902. godine.
Momčilo Đorgović, publicista, zapisao je o Krstiću: "Ceo život je proveo u Srbiji, sav angažovan na napretku njenih institucija i zakona, istovremeno duboko razočaran običajima i ponašanjem tzv. srpske elite... Umro je nezadovoljan, nije ostvario svoju misiju privođenja srpskog društva zakonu i slobodi, istovremeno i uplašen pred događajima koji su Srbiji dolazili u susret.“
Dnevnik na 4096 stranica, koji je vodio od 1860. do 1896. godine, ostavio je Srpskoj akademiji nauka i umetnosti. Uz obilje podataka o društvenom i političkom životu Srbije u 19. veku, Nikola Krstić ostavio je budućim naraštajima iscrpan opis svojih ljubavnih pustolovina. Ironija je da je ovaj dnevnik prvo stigao u ruke predsednika Akademije nauka Koste Novakovića, sa čijom je ženom Krstić imao redovne odnose i to do detalja opisivao.
"Odoh k Jelki Novakovićevoj i tu svrših što o prvom sastanku ne mogoh, jer me prekide poseta. Otimanja vrlo, vrlo malo beše, i to tek forme radi, jer kad je počeh ljubiti, sama mi pruži usta, a kad hteh u nedra da turim ruku, pa ne mogoh, sama izvadi čiodu. Tek kad počeh turati ruku na trbuh i dole, poče se kao otimati, reče – ’doći će neko’, ’neću dopustiti’, al opet ostavi mi ruku na trbuhu i kad je posle dalje dirah, pa spomenu da će neko doći, ja rekoh – hoću li da zatvorim vrata, a ona reče: ’No, nek se zatvore’. Sede na stolicu, a ja je privukoh k sebi i dobih sve, al zlo svrših. Ona se činjaše kao da je van sebe, al noge podiže da olakša posao. I drugi put ću moći otići.“
Njegova "žrtva“ bila je i Ljudmila, žena Josifa Pančića. Dešavalo se da vode ljubav, piše Krstić, usred bela dana gledajući iz kuhinje kako Pančić proučava biljke u dvorištu: "Ustasmo, odosmo u drugu sobu i bez otimanja ikakva svršismo. Pre posla bar da zatvori vrata i umal nas sin ne uhvati.“ Drugi put je bilo slično: "Kad deca legoše, ona me isprati, sama me provede kroz drugu sobu, mračnu, nagnu se na me i rukom se manu meni ispod pupka, da vidi kako stoji i reče mi – sedi, te podiže sebi suknje i sede mi na krilo, al ne bi ništa dobro, jer kada se htede da namesti, ispade. Sasvim se razuzdana pokaza! Ne mogu čisto da k sebi dođem. Strah mi je da se ne zavadim s njim, a on je tako čestit i tako valjan čovek.“
Zanimljivo je da su istoričari koristili ovaj rukopis u svojim istraživanjima, ali da je štampan u osam tomova tek 2005–2007. godine.
Scena
08.12.2021. 08:05
Ma, kakvih "50 nijansi sive", ovu erotsku dramu nikada nećemo zaboraviti (VIDEO)
Foto
Reklame za kondom u "Politici"
Prvi frižider nalik na savremene izmišljen je u SAD 1918. godine, a već naredne osnovana je kompanija "Frižider“ ("Frigidaire“) za proizvodnju ovih kućnih aparata. Kao što su zbog fabrike "Žilet“ svi nožići za brijanje poneli to ime, a sve paste za zube prozvane po proizvodima kompanije "Kaladont“, ubrzo se za sve kuhinjske hladnjake uobičajilo ime "frižider“.
I samo 13 godina kasnije "frižideri“ su stigli i na jugoslovensko tržište. Vitrine radnji i oglasni stubovi izlepljeni su plakatima zagrebačke "Jugotehne“, ekskluzivnog distributera za Kraljevinu Jugoslaviju.
Ništa manje važan nije bio ni problem zaštite od polno prenosivih bolesti i neželjenog potomstva.
Prvi kondomi nacrtani su na zidovima pećina pre 13.000 godina i od tada je neprestano rađeno na njihovom usavršavanju. Stari Egipćani krpama su omotavali polni organ tokom odnosa, pre šeststo godina kondomi u Kini pravljeni su od jagnjećih creva ili nauljenog svilenog papira, a u Evropi sto godina kasnije preporučivano je nošenje zaštitne lanene tkanine impregnirane hemikalijama.
Pre četiristo godina uobičajila se upotreba kondoma od životinjskih creva, a u osamnaestom veku u Engleskoj već su mogli da se kupe u pabovima i na pijacama. Izumitelj pneumatika Čarls Gudjir 1855. napravio je prve gumene kondome (istina, bili su malo kruti – debljine dva milimetra). Mnoge kompanije su ubrzo učinile isto, a u upotrebu je ušao izraz "gumica“. Uoči Prvog svetskog rata u Nemačkoj je nizom patenata usavršena proizvodnja, a dvadesetih godina prošlog veka proizvođači su značajna sredstva uložili u reklamne kampanje, smišljajući privlačna pakovanja i zanimljive nazive. Prodaja kondoma u svetu udvostručila se u ovoj deceniji.
Drugi svetski rat je već buktao u Evropi kada je 1940. godine beogradska "Politika“ među prvima u Srbiji objavila reklamu za kondom – "amerikanski gumeni specijalitet“ za suzbijanje polnih bolesti, pa potrošači nisu znali da li se to pije ili maže! – ali sa uputstvom da se OK čita kao "O-ke“.
Gej skandal u Skupštini Kraljevine Jugoslavije
Petar Živković bio je ministar, predsednik vlade i jedan od najbližih saradnika kralja Aleksandra Karađorđevića, za čiji račun je spremao atentat na kraljevog brata Đorđa.
Rođen 1879. u Negotinu, u porodici sitnog trgovca, Živković se opredelio za vojni poziv jer je to bio način da se izbavi iz siromaštva: tokom školovanja imao je obezbeđenu hranu i stan, a docnije sigurnu platu. Završio je prvo za podoficira, a onda se doškolovao uz službu.
Prišao je zaverenicima protiv kralja Aleksandra Obrenovića i u noći Majskog prevrata otključao im je vrata i pustio ih u dvor.
U godinama koje su usledile, zaverenici su bili neformalna vlast u zemlji, suprotstavljajući se u mnogim pitanjima i samom kralju. Petar Živković odvojio se od njih i okupio istomišljenike u udruženje "Bela ruka“, ponudivši savezništvo Aleksandru Karađorđeviću. Tako je otpočeo njegov uspon.
Ima dokaza da je Petar Živković 1908. pokušao trovanje Đorđa Karađorđevića kako bi Aleksandar postao prestolonaslednik. Veruje se da je Živković stajao iza afere zbog koje je Đorđe godinu dana kasnije morao da se odrekne prestola.
U vreme balkanskih ratova, prvi put je u javnosti počelo da se govori o homoseksualnim sklonostima Petra Živkovića. Kao komandant Timočke konjičke divizije, nije 1913. izvršio naređenje da pomogne u opsadi Jedrena jer je u obližnjem gradiću orgijao sa vojnicima. Docnije se i jedan oficir požalio višoj komandi da je Živković pokušao da ga primora na odnos.
Živković je bio inicijator i organizator montiranog sudskog procesa u Solunu 1917. godine, na kojem je Dragutin Dimitrijević Apis sa još nekolicinom oficira zaverenika osuđen na smrt. Naredne godine tužio je jednog potpukovnika zbog "javnih tvrdnji da je pederast“, ali je Aleksandar sprečio da se ovo izrodi u skandal širih razmera. U narodu je Živković prozvan Pera peder.
Aleksandrovom voljom, Petar Živković postavljen je 1921. godine za ministra vojske, a tri godine kasnije general Dragutin Okanović, komandant Konjičke divizije, napustio je vojnu službu i u javnosti napao ministra Živkovića optuživši ga da je "nervni bolesnik, zlo za vojsku i politički život, nenormalna ličnost koja ne zaslužuje da bude na poziciji koju zauzima“. Skandal je došao i pred Skupštinu, ali ga je Aleksandar opet zataškao. A kad je 1929. zaveo diktaturu, postavio ga je za predsednika vlade i ministra unutrašnjih poslova.
Živkovićev mandat je upamćen po mnogobrojnim političkim ubistvima protivnika diktatorskog režima u Jugoslaviji, u prvom redu komunista, što je izazivalo proteste i ogorčenje svetske javnosti, a jedan apel da se represija u Jugoslaviji zaustavi potpisao je i Albert Ajnštajn.
Posle ukidanja diktature, Živković je zbog pritiska javnosti smenjen i postavljen za komandanta Garde, a Aleksandrovo ubistvo u Marselju iskoristio je da se približi knezu Pavlu.
Za vreme Drugog svetskog rata bio je u emigraciji u Londonu, podržavajući Dražu Mihailovića. Komunističke vlasti u Jugoslaviji osudile su ga u odsustvu na smrt.
Umro je u Londonu 1947.
Vesti
14.05.2025. 13:25
Stranka je Srbinu zavičaj: Istorija političkog života u našoj zemlji
Scena
16.04.2025. 18:40
ZABRANJENE LJUBAVI Meše Selimovića, Jovana Dučića, Dobrice Ćosića...
Život
26.02.2025. 14:25
Da li znate ko je PRVI U SRBIJI imao telefon, televizor, klavir... ko je snimio PRVI FILM?
Komentari
