Svet
30.06.2024. 21:31
Svet
02.07.2024. 17:05
Marko R. Petrović
Intervju
Dr Milan Igrutinović: "Poraz će umanjiti Makronov politički kapital u Evropi"
Posle (ne)očekivanog uspeha desnice na prošlomesečnim izborima za Evropski parlament, predsednik Francuske Emanuel Makron povukao je, reklo bi se, hazarderski potez – raspustio je parlament i raspisao izbore za 30. jun.
Hazarderski, zato što je po svemu sudeći realnost takva da će grupacija kojoj je on na čelu da doživi poraz. Što opet ne mora nužno da znači da će suprotna opcija, a pre svega desnica, da odnese pobedu. Makron se, pritom, obezbedio, rekavši kako će, bez obzira na rezultat izbora, on ostati predsednik Francuske do kraja mandata – 2027. godine.
Kakvi će, ipak, biti efekti očekivanog poraza Makronove opcije na parlamentarnim izborima po Francusku, ali i po Evropsku uniju, s obzirom na to da Makron od odlaska Angele Merkel u penziju slovi za najjačeg političkog lidera Evropske unije?
O tome za “Ekspres“ govori dr Milan Igrutinović iz beogradskog Instituta za evropske studije.
“Njihovi izbori su dvokružni većinski. Dakle, ne prenose se direktno procenti podrške koje vidimo poslednjih dana, tipa čak 36 odsto za Marin le Pen, 28 za levicu, 20 za Makrona. Na kraju se oni svode na poslanička mesta. Zbog dvokružnog sistema glasanja, obično je praksa pokazivala da desničarski Narodni front, i ako budu prvi u svom biračkom okrugu, u drugom krugu ih porazi neka koalicija levice i centra, pa onda veoma malo mandata uzmu u odnosu na popularnost računatu u procentima. Tako da je veoma veliko pitanje da li će oni ostvariti izborni uspeh koji bi ih ugurao toliko da mogu da formiraju nekakvu većinu. To je jedno pitanje. Veća je šansa da parlament bude tako fragmentisan da prosto nema jedne funkcionalne većine, a da svakako Makron nema većinu, da mora da pravi nekakvu veliku koaliciju sa levicom, što on zapravo i ne želi. Možemo dobiti da to bude vlada koju Makron ne kontroliše i da bude na neki način prisiljen na kohabitaciju. Čisto za Evropsku uniju postoji jedna simbolička stvar. Ako bi Narodni front osvojio značajan broj poslaničkih mesta i na neki način bude onemogućio formiranje Makronove vlade, to je jedna stvar. No, Makron je kroz reforme pre nekoliko godina zapravo omogućio da on kao predsednik, odnosno bilo koji predsednik, drži, što bi se reklo, evropski portfelj Francuske. Dakle, da on bude taj koji u ime izvršne vlasti nadzire francusku ulogu u Evropskoj uniji. Dakle, da on šalje direktive francuskim predstavnicima u Komitetu stalnih predstavnika. Sada idu nominacije za komesarska mesta u Evropskoj komisiji. On bi zadržao pravo da imenuje i francuskog predstavnika i prosto da glasa u Evropskom savetu. Tako da u nekom formalno-praktičnom smislu taj evropski portfelj bi ostao u njegovim rukama čak i da vlada bude neka koja bi bila opoziciona ili neka koalicija u kojoj je on mlađi partner. Ali, naravno, efekat njegovog izbornog poraza bi bitno umanjio njegov ugled i njegov politički kapital u Evropi. On je ipak bio, da kažemo, možda najglasniji i najugledniji evropski državnik pojedinačno, iz velike zemlje. Ima određenog iskustva, svakako je tu bio važniji u odnosu na Olafa Šolca, svakako je bio neko čiji su se govori veoma čitali i na koje se dobro pazilo. Ako bi doživeo poraz i njegov bi kapital, prosto, doživeo rapidno opadanje. Veliku je kocku bacio odlukom da se ide na izbore, a čini se sada, po anketama, da su velike šanse da se preračunao.“
Ako će već parlament da bude tako fragmentisan, da li postoji mogućnost da levica i desnica formiraju tu vladu?
“Zavisiće od paktiranja u drugom krugu. Dakle, Narodni front će gotovo izvesno u velikoj većini mesta imati prvoplasiranog svog čoveka. Međutim, on će morati da ide u drugi krug. U drugom krugu, tako je praksa pokazivala, njih standardno pobedi neka koalicija levice i centra, liberala i levičara, zavisi u kojoj formi, zavisi od izborne jedinice do izborne jedinice, kako se oni dogovore. Nije baš potpuno jasno kako bi to koaliranje, paktiranje izgledalo, ali verujem da levica koja se veoma brzo dogovorila nakon raspisanih izbora, da će ona biti dosta tvrd pregovarač i da će verovatno uzeti osetno više glasova. Sada ankete kažu da je oko 28 odsto za levicu i 20 odsto za Makrona. I da će levica tražiti da Makronovi poslanici njih podržavaju gde god njihovi kandidati imaju makar malo više šanse za uspeh u drugom krugu. Tako da bi Makron tu mogao da dođe tek kao treća snaga. Silom prilika, onako matematički, on sa levicom može da formira vladu, da premijer dođe iz levičarske koalicije. Da li bi to bio Melanšon, koji je mnogima neprihvatljiv, ili bi možda bio Gliksman, koji je na neki način revitalizovao Socijalističku partiju i prihvatljiv je deo leve koalicije, i prihvatljiv je Makronu, oni inače blisko sarađuju. Ali može biti da će Makron biti manjinski podržavalac levičarske vlade u ovom turnusu. Dakle, svakako slabija pozicija za njega, ali barem bi zadržao ličnu vlast ili vlast vrha svog pokreta, jer to što drži nije partija nego pokret. I neki utisak je da bi njegov poraz bio manji u odnosu da bude u potpuna fragmentacija u parlamentu, da nema vlade ili da ga Nacionalni pokret eliminiše, odnosno stranka Marin le Pen, koju ona više formalno ne vodi, preuzme vlast. Za njega jedan scenario je moguć da on bude samo manjinski partner u ono što je bila levičarska vlada. Matematički je to možda i najverovatniji ishod.“
On je, doduše, najavio da će ostati do kraja svog mandata na funkciji predsednika.
“Da, on je svoju poziciju na neki način zaštitio, i prosto s obzirom na politički sistem koji je predsednički, što bi on rizikovao i svoju ličnu poziciju. Lakše mu je da na neki način pokuša da prebrodi krizu i da možda ako bude potrebno za nekoliko meseci ponovo raspiše izbore za parlament, a da to uradi sa pozicije nekakve moći.“
Rekli ste da je on u Evropskoj uniji bio najglasniji političar i da će poraz na ovim izborima svakako smanjiti uticaj. Kako to može da utiče na širu geopolitičku sliku, ako gledamo i odnos prema ratu u Ukrajini, gde se opet Makron postavljao kao neki lider?
“Nisam siguran da će na tom polju da se vide neke posebne promene. To je sistem slanja vojne pomoći, slanja finansijske pomoći, razmatranje sankcija i njihove detaljnije operacionalizacije. Sada je jedan paket sankcija došao prema nizu fizičkih i pravnih lica... To će da funkcioniše. Čak i da predsedničke izbore izgubi, ne bi se tu dramatično nešto mnogo promenilo. Još smo daleko od toga. Tako da mislim da njegovo slabljenje neće tu politiku puno da promeni. Učiniće to da jedna velika zemlja Evrope postane slabiji politički akter i da će na neki način Evropa biti zavisna od jednog solidnijeg međusobnog dogovaranja ili da će prosto Amerika nastaviti da diktira tempo i da drži na okupu taj ceo mehanizam vojne pomoći i svega ostalog. Ali suštinski njegovim slabljenjem politika podrške Ukrajini ne bi oslabila. Jedino ako bi došla vlada Nacionalnog fronta, ali i to je onda pitanje. Sada postoji taj trend, ono što se zove ’melonizacija krajnje desnice’. Dakle, Đorđa Meloni je došla kao krajnja desnica, koja je bila skeptična prema NATO-u, skeptična prema Evropskoj uniji, prema evrozoni, imala tako razne radikalne planove i sve ostalo. Međutim, kako su došli na vlast...“
Sve je palo u vodu.
“Nanjušili su i oni i novac, i moć i sve ostalo, hajde da malo trivijalno kažem, legli su na rudu. Prosto su digli ruke od svega toga i bave se ’nižim’ stvarima koje su donekle zanimljive njihovim biračima, odnosom prema migrantima, nekim socijalnim pitanjima, bave se prepakivanjem medijske scene i utvrđivanjem svoje vlasti. Tačno je i to da trend melonizacije evropske desnice nije u svakoj zemlji isto. Nacionalni front nije još potpuno u toj fazi, ali u suštini ide u tu fazu. Oni bi po dolasku na vlast morali da urade prvo šta ‒ da utvrde svoje pozicije, da administraciju popune svojim ljudima, da se etabliraju, da se upoznaju sa stanjem, sa međunarodnim odnosima, i to će im potrošiti vreme. Neće biti oni u poziciji da vode neku radikalno drugačiju politiku i nejasno je da prosto imaju apetit da to rade. Oni su dramatično presekli one pozitivne iskorake ka Putinu, ka Rusiji, pozivanje za mir, njih to više ništa ne zanima. Oni su se fokusirali na ekonomiju, pitanje inflacije, migrante, pitanje islama, što si bi se reklo kulturne i socijalne teme. I malo ko ih u Evropi vidi kao ozbiljniju pretnju širem poretku, na primer Evropskoj uniji, NATO-u i američkom prisustvu u Evropi. Biće tu nekih promena, ali neće biti neki radikalni zaokreti, čak i da oni uspeju da formiraju vladu, zaista ne mislim.“
Svet
14.06.2024. 18:00
Francuska je pred ekonomskom krizom?
Znači, oni su više fokusirani na unutrašnja pitanja nego na spoljna?
“To će ići logikom vlasti, oni će biti prinuđeni da se time bave da bi se dokazali svom biračkom telu i da bi mogli kakvu-takvu administraciju koja je i profesionalna i velika i etablirana, da na neki način rade s njom i da nauče kako ide protok novca, šta može da se uradi, zašto moraju da se menjaju zakoni, koje pare mogu da se potroše itd. Ne verujem da bi oni krenuli na neko grandiozno lomljenje širih odnosa i francuske pozicije.“
Ako gledamo kroz tu prizmu da bi poraz Makrona za Evropsku uniju značio potrebu da se lideri zemalja Evropske unije više dogovaraju ili da Amerika uskoči sa svojim uticajem...
“Ako Bajden ostane na vlasti.“
Ako Bajden ostane na vlasti. A da li to znači da bismo mogli da tumačimo kako poraz Makrona ide Americi naruku, kako bi ona bila taj glavni faktor i dalje?
“Načelno da, zato što Amerika načelno voli kada Evropljani moraju da se oslone na nju. Međutim, sada je to pitanje ‒ koga pitaš u Americi? Republikanci koji su orijentisani ka sukobu sa Kinom, porastu nekakvog trgovinskog rata i preorijentacije američke vojske, oni su sada više na nivou ‒ hajde da vi više uradite i da više tereta preuzmete u Evropi. Povećavajte vojne budžete, držite vi političku tu stranu i blokirajte Rusiju, ali imamo, na neki način, preča posla. Hoćemo mi da budemo tu, mi ćemo biti lepak celom tom poretku, mi ćemo biti kišobran, sve je to u redu, ali ne želimo nužno da se bavimo sitnicama i da menadžerišemo vaše mikroodnose i da se bavimo šatl diplomatijom kako bismo ’peglali’ to što vi radite. Tako da Amerikanci žele da budu prisutni, ali ne žele da budu nosioci glavnog tereta. I to će biti pitanje u kom opsegu će te promene u Francuskoj oni čitati i kako će želeti da reaguju na to. To je ozbiljno pitanje kako za Bajdena tako i za Trampa. Ali zavisi i dobrim delom od pravljenja njihove kalkulacije sa Kinom i od toga šta oni i gde oni vide američku ulogu u ovom trenutku u Evropi. Prisustvo svakako, ona poslednja reč svakako, ali verovatno pomalo bekstvo od dnevnog menadžerisanja evropskih poslova i govorenja šta ko treba da radi, ko treba da šalje vojnu pomoć iz kojih fabrika, kako politički da se orijentišu, ko sme da kritikuje Evropsku uniju i NATO itd. Tako da mislim da je nivo rastućeg konsenzusa u Vašingtonu da imaju preča posla od evropskog kontinenta.“
Ima li Evropska unija ima kapaciteta da se bavi tim svojim unutrašnjim menadžmentom efikasno, a da Ukrajina ne trpi zbog njihovih međusobnih odnosa?
“U suštini ima. Puno je tu igrača u igri i prosto ne mogu svi u svakom trenutku pristajati na sve. Videli smo da je Orban zatezao neko vreme da daje finansijsku pomoć, a posle nekoliko meseci je popustio, u zamenu za nešto. To je sada trgovina. Ta trgovina traje, oduzima vreme. Nekada što bi nešto neka velika država sama odlučila za deset dana, Evropskoj uniji treba nekoliko meseci. Na kraju to kašnjenje, odugovlačenje može da košta. Ali imaju oni kapaciteta i politika, pogotovo prema ratu u Ukrajini, već je dovoljno etablirana, uhodana. Administracije su već na tom putu mentalno i jako puno će minusa pokupiti onaj ko bude pokušavao da skrene sa tog puta. Javnost u Evropi, ako čak i pomalo zabrinuta za nuklearni sukob ako ga bude, nije ništa posebno naklonjena Rusiji, niti bi volela mir sa Rusijom po svaku cenu, niti ih to posebno zanima. Interesuju ih cene goriva, rastuće cene energenata, što može da se poveže sa odnosima sa Rusijom, ali to je tek onako indirektna veza. Nema posebno velikog tog biračkog žara da se sa Rusijom prave neki posebni dogovori. Tako da ja ne vidim da će iko ozbiljan u Evropi zagristi tu neku priču da povede Evropsku uniju u nešto drugačijem smeru u datom trenutku i u predvidljivoj budućnosti.“
Svet
08.06.2024. 20:00
Makronovo krunisanje
A da li ih interesuje sudbina Ukrajine, ljudi u Ukrajini?
“Interesuje ih na nekom humanitarnom nivou. Interesuje ih kako da Ukrajina preživi to, sada da li ih baš interesuje to da se bore za svaki pedalj zemlje ili neki maksimalni ciljevi Kijeva, verovatno ne. Druge zemlje su prosto u lagodnoj poziciji. Nije isto u Francuskoj ili Poljskoj i baltičkim zemljama. Varira ta vrsta podrške, ali svuda je ona u suštini natpolovična. Tako da podrška Ukrajini, da ne kažem blanko, ali gotovo blanko, postoji u finansijama i u vojnoj pomoći. Političke elite još uvek su u suštini potpuno usidrene u tom sentimentu koji dele zajedno s biračima.“
Za Makrona se verovalo da će da bude naslednik Angele Merkel, kao neki lider Evrope. To možda na neki način jeste, mada ne u obimu u kojem je to bila Angela Merkel. Ko može posle Makrona da dođe? I može li Evropa da dobije nekog...
“Ne. Iz geopolitičkih razloga to je naprosto pripadalo Nemačkoj, zašto što je proširenjem Evrope na istok i na jugoistok, Nemačka je postala, da ne kažem, imperija. Ali nemački biznis se jako širio i ima mnogo više uloga u Evropi nego što ima francuska ekonomija. I bolje konekcije i bolji pregled stvari i bolje odnose sa elitama u drugim zemljama i sve ostalo. Angela Merkel bila je 16 godina na vlasti u Nemačkoj. Neko iz nemačke politike ko uspe da bude tako dugo kancelar i zadrži ugled do kraja vlasti prosto je na neki način gotovo prirodno u takvoj poziciji. U Francuskoj, Makron je pokušavao da svojim nastupima, analizama evropske politike, čak kritikama NATO-a na kraju krajeva, prozivanja Evropske unije, da ustalasa određene duhove, ali nema Francuska tu ekonomsku pre svega težinu da dobar deo ili ponajveći deo Evropljana povuče za sobom. Ljudi možda imaju simpatija prema takvim stavovima i cene Makronove nastupe kao jednu vrstu evropske filozofije političke u datom trenutku, ali nije se to pretočilo u praktičnu moć. Ova koalicija u Nemačkoj nije popularna, najverovatnije će izgubiti naredne izbore, to je sledeće godine, Fridrih Merc kao šef CDU-a bi možda mogao biti novi kancelar, dok se on ustoliči to će biti koalicija... Mislim da smo daleko od bilo kakvog novog liderstva u Evropi i daleko od bilo kakve pozicije koju je čak Angela Merkel imala, koja je bila neformalno lider, ali ni ona nije baš mogla šta je htela. Ona je mogla da blokira Francusku, mogla je da insistira da ne želi fiskalnu uniju, da ne želi da deli politike obveznica itd. Ali nije ni ona imala nikakve posebne kreativne ideje za Evropsku uniju. Ona je predsedavala na sistemu koji je Nemačka ekonomski živela. Sad taj model industrijskog razvoja već polako kalira i opada zbog skupih energenata i kineske konkurencije itd. Tako da ne čeka Nemačku neko sjajno novo doba, i ne vidim da će ni budući neki kancelar moći da ponovi tu ulogu. Drugo, struktura Evropske unije koja niveliše zemlje, koja malim zemljama daje određeni uticaj i pravo veta u gomili politika, sama po sebi strukturno ne trpi velike političare i velike ljude, tako da i to treba imati na umu.“
Svet
01.07.2024. 20:35
Olimpijske igre u Parizu zaronile u POLITIČKU NEIZVESNOST
Komentari
