Život
26.03.2025. 21:50
R. E.

Zanimljiva istorija

ANEGDOTE O HRANI: Kakve veze imaju Džingis-kan i mleko u prahu, Napoleon i šećer...

začini, hrana
Izvor: Shutterstock

Hrana je mnogo više od "goriva" za naše telo. Pripremanje hrane može biti prava umetnost, a obrok je izvor uživanja, razlog da se porodica okupi za stolom, ponekad je način da se utešimo ili da podignemo raspoloženje...

"Ne postoji iskrenija ljubav od ljubavi prema hrani", rekao je pisac Džordž Bernard Šo, a ako sebe svrstavate u gurmane, sigurno će vam biti zanimljivo da pročite anegdote i istorijske činjenice o namirnicama koje se često nalaze na našim trpezama.

Prve šargarepe nisu bile ni nalik onima koje danas koristimo. Nekada su bile ljubičaste ili bele boje i imale su tanak koren. Narandžaste šargarepe koje danas jedemo su zapravo genetski modifikovane krajem 16. veka.

Smatra se da je otkrićem Amerike, Kolumbo, na novom kontinentu, otkrio i novi plod – papriku. Međutim, kako je prvo smatrao da je stigao u Indiju, tako je za papriku bio ubeđen da je ustvari plod crnog bibera. Otuda i sličnost naziva paprike i bibera (na engleskom "pepper").

Inače, biber je bio luksuz u srednjem veku. Ovaj začin danas koristimo u pravljenju većine obroka, ali, u doba srednjeg veka, on se mogao pronaći samo na trpezama bogatih. Zbog svoje visoke cene, neki ljudi su ga ponekad koristili kao novac kada je trebalo platiti kiriju i poreze.

Majonez je, navodno, izmišljen zbog kardinala Rišeljea. Kada je ovaj francuski kardinal i prvi ministar Luja XIII zauzeo španski grad Mahon (piše se "Majon"), tražio je da mu se pripremi hrana. Kako nije bilo ničeg gotovog, kuvari su na brzinu pomešali i umutili ulje, sirće, slačicu, jaja, so i biber. To "jelo" je nazvano majonez, po imenu grada.

Za vreme vladavine Napoleona Bonaparte, Francuska je, u ratu protiv Engleske 1803. godine, doživela blokadu luka od strane engleske mornarice. Zbog toga nije mogla da uvozi šećernu trsku od koje je proizvodila šećer. Kako bi rešio problem, Napoleon je obećao nagradu od milion franaka onome ko pronađe način da se šećer proizvede, umesto od trske, od nekog proizvoda iz Francuske. Ova velika i privlačna nagrada je ubrzala pronalazak načina proizvodnje šećera od šećerne repe.

Mleko u prahu se koristilo još u 13. veku. Izumeli su ga konjanici mongolskog imperatora Džingis-kana. Mongolski vojnici su sušili kobilje mleko jer se u prahu lakše čuvalo. Zatim bi, početkom svakog dana, stavljali malo praha u posude pored sedla. Do noći bi se, zbog truckanja usled jahanja, od praha i vode dobila fina gusta tečnost – mleko.

Ljudi su nekada mislili da je paradajz otrovan. Naime, u Evropi u 18. veku, paradajz je dobio nadimak "otrovna jabuka" zato što su se aristokrate često razboljevale i umirale nakon konzumiranja ovog povrća. Međutim, smrtni ishod nije imao nikakve veze sa paradajzom, već sa izborom posuđa. Visok nivo kiseline u paradajzu izazvao je lučenje olova iz kalajnih tanjira koje su aristokrate koristile, što je dovodilo do trovanja.

Susam je nekada bio jedan od najvrednijih dodataka jelima. Ne može se poreći da seme susama nudi mnoge zdravstvene benefite, ali u nekim starim kulturama se smatralo i da donosi sreću i bogatstvo.

Za Ruse pivo je dugo bilo bezalkoholno piće. Iako je u čitavom svetu široko prihvaćeno da je pivo sa prosekom od 4,5% i 5% alkohola, alkoholno piće, Rusi se ne bi složili sa tim. Naime, sve do 2011. godine, ruski zakon je navodio da se svako piće sa procentom alkohola nižim od 10% u stvari smatra bezalkoholnim pićem.

To je omogućilo da se pivo prodaje bez ograničenja, čak i sa uličnih kioska i konzumira u bilo koje doba dana na javnom mestu. Prema zakonu koji je potpisao tadašnji predsednik Dimitrij Medvedev, samo licenciranim prodavnicama je dopuštena prodaja piva i to nikada između 23h i 8h ujutro. Stajališta javnog prevoza, benzinske pumpe, aerodromi i kiosci, koji su činili oko trećine ukupne prodaje piva u Rusiji, ostale su bez dozvole da prodaju ovo piće.

Reč "mortadela", navodno, potiče od latinskog naziva za avan u kojem se mešalo i drobilo svinjsko meso, zajedno sa solju i začinima – "mortarium". Prema jednoj anegdoti, imperator Oktavijan Avgust je, tokom ručka u Bolonji, uz druge specijalitete, poslužen i salamom roze boje, posutom belim šarama koja se tada proizvodila u tom kraju.U Arheološkom muzeju u Bolonji se čuvaju dva nadgrobna spomenika na kojima piše da su posvećena uzgajivaču svinja i radniku koji je drobio meso u gorepomenutom avanu. 

Sirovo meso je bogato vitaminom C, a to najbolje znaju Eskimi. Ljudi na Aljasci zovu Eskime "Inuit", što doslovce prevedeno znači "narod". Međutim, u svetu odomaćeni, naziv "Eskimi" potiče iz jezika jednog od naroda američkih domorodaca i znači "ljudi koji jedu sirovo meso". 

Na Arktiku nema ni drveta, ni uglja, zbog čega Eskimi nisu mogli da peku meso. Takođe, snabdevanje svežim voćem i povrćem je bilo teško, pa su jedino putem mesa mogli dobiti sve dragocene vitamine. Ako se meso termički obradi, ovi nutrijenti nestaju, a u sirovom mesu vitamin C ostaje očuvan i to tačno u količini koja je potrebna da se ne pojavi skorbut - bolest koja nastaje usled dugotrajnog nedostatka vitamina C u organizmu. 

Sveža krv morskih sisara sadrži dovoljne količine svih vitamina i minerala, a to su pre Eskima otkrili Mongoli, koji su mogli danima da prežive pijući krv svojih konja.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Restoran u kojem se jede kao KOD BAKE, ali STVARNO
kuvanje, kuhinja, baka

"Enoteca Maria"

21.03.2025. 02:05

Restoran u kojem se jede kao KOD BAKE, ali STVARNO

Restoran "Enoteca Maria" se nalazi u mirnom delu Njujorka, na Steten Ajlendu, i umesto profesionalnih kuvara zapošljava bake i mame iz svih krajeva sveta, vodeći se idejom da ne postoji ništa bolje od domaće kuhinje.
Close
Vremenska prognoza
heavy intensity rain
9°C
03.04.2025.
Beograd
Wind
PM2.5
5µg/m3
PM10
6µg/m3
UV
UV indeks
1
AQI indeks
1

Oni su ponos Srbije

Vidi sve

Najnovije

Vidi sve

Iz drugačijeg ugla

Vidi sve