Život
26.09.2024. 21:00
Život
07.11.2024. 23:10
Dragan Vesić
Kolumna
Dragan Vesić : "Svet bez ljudi"
U Holivudu se već neko vreme, u ovom veku, snimaju filmovi u kojima glumce zamenjuju 3D animirani likovi.
Razvoj tehnologije naravno može umnogome da olakša život, da stvari pojednostavi i ubrza, ali samo do one tačke dok digitalna tehnologija služi ljudima. Problem nastaje kada situacija izmakne kontroli, kad sve krene obrnuto ‒ kad ljudi počnu da služe tehnologiji, a počeli su.
Dvadeset prvi vek je emocije i duhovnost bacio u drugi plan, a konzumerizam je doneo obožavanje materijalnog i robovanje nagonima.
Takav čovek, koji ne zna za ljubav prema drugima, koji je sebičan i ne preza ni od čega da dođe do cilja, dakle čovek bez osećanja, prestaje da bude čovek i pretvara se u monstruma, u digitalnu zver.
On ne živi u pećini, ne lovi životinje da bi preživeo, nego sedi u svojoj sobi za kompjuterom, lovi i uništava druge da bi uživao.
Podkasti na društvenim mrežama puni su saveta o psihopatama, manipulatorima, narcisima... Sledbenike indukuju jake žene jer u epohi ekstremnog matrijarhata muškarci su niža vrsta, nešto što postoji, ali bez čega se može. Valja ih poniziti pa uništiti. Oni treba da budu tučeni, zlostavljani psihički i fizički ako ne pristanu da budu feminizirane ili nebinarne kreature. U budućnosti će moći i da rađaju, genetski inženjering će ih rekombinovati, a muške poslove obavljaće androidi koje će programirati jake žene (feministkinje).
Sada je sve dovedeno do apsurda, a opravdana borba za prava žena i seksualno različitih osoba, filozofija rodne ravnopravnosti i popularna psihologija (self care) pretvorila je u ekstremizam i diktaturu.
Svet već duže vreme dubi na glavi i ta aberacija je postala normalna.
Govoriti danas o tome je naizgled donkihotovska groteska, ali ljudi se već bude jer se preteralo i sve je otišlo dođavola.
Zato sve više ljudi govori o zgaženim univerzalnim vrednostima: tradiciji, etici, naciji, religiji, porodici...
Ni tada stvari nisu bile idealne niti je moguće idealno društvo, ali ste bar imali svet koji je znao za granicu i meru, dobar ukus, uzvišeno i lepo.
Reči jednog ruskog duhovnika da treba zavoleti čistotu jer raspušten život nije samo nezdrav i nepriličan, nego i iscrpljuje čoveka, obezvređuje ga i dovodi do psihičkih i telesnih potresa kao što su anksioznost, depresija, hipertenzija i razne druge organske bolesti, dopiru do malog broja ljudi.
Čovek je anksiozan ako je iznutra prazan, ako nema bilo kakvu ljubav, a nema.
Današnja epoha promoviše ne samo ljubav prema sebi, egoizam i činjenje zla drugima, nego i samoću koja vremenom vodi u usamljenost. Danas imamo pandemiju usamljenosti koju filozofija konzumerizma podstiče kao vrhunac sreće ‒ smisao ne pominje jer za njega ne zna.
Život
18.09.2024. 21:10
Dragan Vesić: "Ono što se ne sme"
Život
29.08.2024. 23:00
Dragan Vesić: "Manipulacija"
Danas imamo dve vrste androida: od krvi i mesa i mašine koje su stvorili ovi prvi, a stvorili su da ih zamene na radnim mestima i da obavljaju poslove u kući ‒ tačnije, ide se ka tome da ih stvore. To će se verovatno i desiti jer se tehnologija ubrzano razvija, ako se ne pojavi neki novi Neo da svet izvede iz kompjuterske simulacije, iz matriksa, ali većina misli da je ona stvarna zato što se Smit, baš kao u filmu, multiplikuje: imamo svet u kome su svi Smit jer su svi isti.
Zašto se sve ovo radi? Da bi se putovalo, uživalo, živelo raspusno, neprilično, nečasno, nezdravo i nagonski. Android ne zna za emocije i zato nije anksiozan i depresivan… Svejedno da li je od krvi i mesa ili je mašina ‒ bezosećajan čovek ne može biti prazan i nije mu potreban smisao jer ga ne razume.
On ne može da oseti unutrašnju lepotu, rezistentan je na tuđu patnju, na bol, jer nema nikakva osećanja.
Krivi su naravno oni koji su ga stvorili i svesno izabrali da budu androidi.
Svet bez duše je ključna agenda novog ropstva materijalnom, novog totalitarnog društva.
Roboti ne traže nikakva prava ‒ platu, godišnji odmor... niti imaju emocionalnu inteligenciju ‒ zasad.
Ali, na osnovu iskustva i baze podataka veštačka inteligencija je sposobna da uči i da se sama razvija bez pomoći ljudi koji su, u međuvremenu, postali bezosećajni.
Život
25.07.2024. 21:10
Dragan Vesić: "B(r)uka i smeh"
Izvesno je da se sudnji dan i drugi Hristov dolazak nije desio 1. januara 2001. kada je počeo 21. vek i treći milenijum. Mnogi su sudnji dan “dočekivali“ na početku novog milenijuma, ali pogrešno ‒ čekali su ga 1. januara 2000. iako nulta godina ne postoji: Anno Domini se računa od broja jedan i to nije viša matematika nego osnovačka. Sad, nula u matematici jeste broj koji označava nešto prazno. Smisao dobija jedino ako je iza nekog drugog broja (1, 2...), ali kome je to bitno u epohi gde je sve prazno?
Dakle, uz neku morbidnu radost, ljudi su smak sveta čekali 2000. Nije se dogodila biblijska apokalipsa, ali u svetu gde je sve svedeno na nulu ionako su “bučni praznici naličje očajanja. Samo što je pokušaj čoveka da se uklopi u gomilu ljudi koji se vesele najgora vrsta bekstva od samog sebe zato što je bezuspešna“ (A. J. Talkov).
Dakle, svejedno je - malo je onih koji su bežali na taj način jer su sami i zato nema značaja što su videli kako se događaji odvijaju.
Masa u velikim gradovima, na trgovima, uz vatromet i buku, nije videla ništa jer tamo nije ni bilo ljudi - bilo je androida koji liče na ljude.
Nije se ni ulaskom u treći milenijum ostvarilo proročanstvo iz Jovanovog otkrovenja, ali jeste početak sajber apokalipse.
Istorija zna da bude “večno vraćanje istog“, da se ruga, ali i da točak istorije okrene u suprotnom smeru.
Ovo poslednje znači da se u budućnosti, kao u filmskoj franšizi “Terminator“, mašine neće okrenuti protiv ljudi, jer ih neće biti, nego će se mašine okrenuti protiv mašina koje su ih stvorile.
Možda tada dođe Mesija.
Život
27.06.2024. 23:10
Dragan Vesić: "Vreme lažnih bogova"
Komentari
