Scena
22.09.2022. 23:15
Scena
25.09.2022. 22:25
Srećko Milovanović
Intervju
Bilja Krstić: "Sa muzikom živimo, bez nje nas nema"
Već više od četiri decenije Bilja Krstić je jedan od najboljih ženskih vokala u Srbiji i regionu. Kao veoma mlada sarađivala je sa legendarnim imenima naše muzike, poput Bore Đorđevića, Đorđa Balaševića ili Kornelija Kovača. Otpevala je neke od najvećih hitova jugoslovenske i srpske zabavne pop muzike.
Poslednje dve decenije sa etno-grupom "Bistrik“ baštini i čuva tradiciju srpske izvorne muzike za šta je dobila brojna domaća, ali i međunarodna priznanja. U godini kada "Bistrik“ slavi jubilej 20 godina rada Bilja Krstić u intervjuu za "Ekspres“ govori o muzici, svojim počecima, planovima za budućnost i koliko je tradicija važna za opstanak jednog naroda.
Prošlo je dve decenije od nastanka grupe "Bistrik“. Da li ste mogli da očekujete ovakav uspeh koji je "Bistrik“ postigao?
"Kada smo snimili prvi album ’Bistrik’, imala sam samo veliku želju da te pesme stignu do što većeg broja ljudi koji će osetiti tu vibraciju dalekih obala. Te posebne stare pesme pravljene su dušom i srcem, i to se oseća dok ih pevate ili slušate. Ni u snu nisam očekivala ovakav uspeh i posebno ne ovoliko dugu karijeru, s obzirom na to da muzika koju stvaramo ’Bistrik’ ne pripada najpopularnijoj muzičkoj matrici koja nas je preplavila poslednjih 20 godina. Ponosna sam na ’Bistrik’ jer smo uspeli da u ovih 20 godina pokažemo i iznesemo lepotu našeg muzičkog folklora, približimo je današnjem vremenu i dobro je i važno to što su nas podržali podjednako i publika i kritika.“
Kako je došlo do toga da iz pop voda pređete u etno?
"Došao je trenutak da se nešto u mojoj dotadašnjoj pop karijeri promeni. Imala sam već ogromno iskustvo soliste, horskog pevača, pratećeg vokala i logično je da sam krenula u novu muzičku avanturu. I eto desilo se da je izbor bio pravi. U ovoj vrsti muzike sam pronašla sebe. Bilo je više događaja koji su me uputili ka etnu. Jedan od njih je gostovanje u emisiji ’Nedeljno popodne’, voditelj je bio Minja Subota, urednik Anja Rogljić koja je došla na ideju da otpevam jednu vlašku pesmu uživo. Najviše uticaja imao je film ’Engleski pacijent’, gde sam prvi put čula neverovatnu pevačicu Martu Šebešćen, koja je pesmom ’Szerelem’ otvorila film. Radio Beograd je takođe imao uticaja da krenem u tu tradicionalnu priču jer sam dosta stranog muzičkog materijala preslušavala dok sam pripremala emisije.“
Kako su tekle potrage za starim narodnim pesmama i kompozicijama za koje su mnogi zaboravili i da su postojale?
"Da, osnivanju ’Bistrik orkestra’ prethodio je veliki istraživački put i rad na prikupljanju i obradi, stilizaciji našeg muzičkog blaga. Otkrila sam puno divnih zapisa, upoznala najlepše bisere melografisane u knjigama eminentnih etnomuzikologa i mnogo zanimljivih tonskih zapisa koji su arhivirani u fonoteci Radio Beograda. Pronašla sam i dosta toga u privatnim zbirkama poštovalaca tradicionalne pesme. Pregledala sam puno toga od starih transkribovanih tradicionalnih pesama što imamo u našim, ali i drugim arhivama. Važno je da to što radite u životu volite, onda to radite i uživate i sve vam je lako.“
Scena
03.09.2022. 13:05
Aleksandar Peković: Želimo da Kolarac vrvi od života
Koliko smo kao nacija svesni muzičkog blaga koje posedujemo?
"Skloni smo da zaboravljamo ono što drugi narodi ljubomorno čuvaju i čime se ponose, a to je tradicija. Naravno, ima i svetlih momenata, posebno među mladim ljudima koji sa velikim poštovanjem prate tradiciju i to me beskrajno raduje. Često sam pričala o toj temi koliko je važno da čuvamo i negujemo ono što se zove muzički folklor, jer je to naša muzička vibracija, kod. Sa njom živimo, a bez nje nas nema.“
Koliko su film "Zona Zamfirova“, zvanično najgledaniji srpski film svih vremena, i pesma "Puče puška“ u Vašem izvođenju, doprineli popularnosti etno-muzike u Srbiji?
"Poklopilo se sve, odličan scenario, odlični glumci, reditelj, muzika, trenutak, tema filma i uspeh je bio neminovan. Muzika u filmu je odigrala veoma važnu ulogu, obojila je to vreme kroz moderniji pristup. Film je ’Bistriku’ doneo veliku popularnost. U koncertnom programu ’Bistrika’ pesme iz filma imaju i danas svoje posebno mesto i to je trenutak kada publika peva sa nama koliko je grlo nosi. Činjenica je da je od 2002. godine muzička scena bila bogatija grupama koje su počele da neguju etno-stil.“
Odrasli ste u Nišu. Kako pamtite svoje detinjstvo i Niš iz tog doba?
"Grad u kome sam rođena, odrasla, završila osnovno i srednje muzičko obrazovanje za mene je najlepši grad u Srbiji. Vezuju me divne uspomene iz detinjstva i mladosti. Moja mnogobrojna porodica, ja najmlađa, i svi su me pazili i mazili. Komšiluk je u to vreme imao značajnu ulogu i bio druga porodica sa kojom smo delili sve, od hleba, gibanica, kolača, briga i radosti. Dvorište puno dece, smeh, razgovori do kasno u noć u Ulici Rasadnik blizu Železničke kolonije. Volela sam porodične izlaske i posebno šetnje na korzou sa sestrama, a kasnije kao srednjoškolka šetnje sa drugaricama u Hipi dolini, prvi kafić ’Džoj’, bioskop, pozorište… U Nišu su nastali moji prvi koraci u muzici u MŠ ’Dr Vojislav Vučković’, pevanje u Horu mladih, prve simpatije, prva važna priznanja i najlepša prijateljstva za ceo život. Niš je sačuvao tu intimu, toplinu, uprkos novom vremenu.“
Scena
21.09.2022. 20:05
Da li znate kako se sluša koncert, kada se aplaudira i zašto...?
Mnogi možda ne znaju da ste jedno vreme radili i kao profesorka u Muzičkoj školi "Mokranjac“ u Negotinu?
"Da, bio je to moj prvi posao, iz tek završene srednje muzičke škole u Nišu otišla sam u Negotin. Predavala sam dva predmeta, solfeđo i klavir. Bilo je to neverovatno iskustvo, imala sam nepunih 18 godina i skoro vršnjacima u muzičkoj bila profesor. Preko dana sam držala časove, a uveče se sa istim tim đacima družila na korzou. Posao u Negotinu predložili su mi roditelji jer nisu mogli te godine da finansiraju moj početak studija na FMU-u u Beogradu. Bilo je to jedino rešenje da se prebrodi ta godina, ali i nešto nauči, i onda nastavi put studiranja u Beogradu.“
Kako je došlo do nastanka grupe "Suncokret“ i kasnije "Ranog mraza“?
"Mislim da mnogi ljudi koji prate moju karijeru znaju zanimljive priče u vezi sa ove dve izuzetne grupe u kojima sam pevala (’Suncokret’ od 1975. do 1978. i ’Rani mraz’ od 1978. do 1981). ’Suncokret’ je osnovao Bora Đorđević i u njemu smo bili Snežana Jandrlić, Gorica Popović, Nenad Božić, Bata Sokić i ja. Imali smo kasnije još neke članove, Duška Nikodijevića koji je bio odličan klavijaturista, kompozitor i aranžer. ’Suncokret’ je bio jedna od vodećih akustičarskih grupa tog vremena i ostavio je puno lepe muzike za sobom. Te pesme se i danas pevaju i rado slušaju poput ’Dolazi zima (Pada prvi sneg)’ koju je napisao čuveni Dr Spira, tu su i ’Moje bube’, ’Oj, Nevene’, ’Moj đerdane’... Karakteristika te grupe bili su svakako i ženski vokali, i zaista i sada kada slušam neke od pesama to zvuči svetski u troglasu Sneške, Gorice i mene. Na predlog našeg velikog prijatelja, eminentnog kritičara Pece Popovića, Bora i ja odlazimo iz ’Suncokreta’ i priključujemo se Đoletu Balaševiću u ’Ranom mrazu’. Ova postava je kratko radila i ubrzo smo nastavili samo Đole i ja, snimili smo dva LP albuma i nekoliko singlića. Đole je od samog nastanka ’Ranog mraza’ napravio čudo u pop muzici pre svega fantastičnim tekstovima i nežnim pesmama.“
Scena
03.05.2021. 10:20
Za sve je kriv rokenrol
Kako pamtite saradnju sa legendama naše muzičke scene, Borom Đorđevićem i Đorđem Balaševićem?
"Potpuno dva različita karaktera, beskrajno talentovani, svoji. Danas dva najveća imena upisana zlatnim slovima u istoriju muzike ovih prostora, Bora u roku, a Đole u pop muzici. Bora je bio strogi šef, a zvali smo ga Miliša (mili šef), tako smo mu tepali, vodio je odlično grupu, bio za sve sposoban – od komponovanja do tekstova, organizacije koncerata, bio je veliki profesionalac još tada. Kod Đoleta je sve išlo drugačije, opuštenije. Probe skoro da nismo ni imali, jedino u studiju kada snimamo, učimo pesme, ili pred koncerte (dok smo u ’Suncokretu’ imali tri puta nedeljno probe u Dadovu). Srećna sam što sam stasavala uz takve umetnike, puno naučila od obojice, moje je iskustvo bogato, a i biografija zahvaljujući njima, i hvala im.“
Nedavno nas je napustio legendarni Kornelije Bata Kovač. Kakve uspomene nosite na ovog velikana srpske i jugoslovenske muzike?
"Bata je najveće kompozitorsko ime u Srbiji i okruženju. Veliki umetnik koji je ostavio za sobom najlepše kompozicije, čovek koji obogatio istoriju srpske i jugoslovenske muzike. Sa Batom je uvek bilo veliko zadovoljstvo sarađivati, posebno sam srećna što smo radili na mom solističkom albumu ’Iz unutrašnjeg džepa’, gde se potpisuje kao kompozitor, aranžer i producent albuma.“
Da li je vreme u kojem živimo pogodno za stvaranje muzike i, uopšte, bavljenje bilo kojom vrstom umetnosti?
"Svako vreme je pogodno za stvaranje muzike, umetnosti… i ono dobro i loše. U dobrom je lakše stvarati, ali je moguće i u lošim i nepovoljnim okolnostima stvarati i tako menjati stvari nabolje.“
Scena
13.09.2022. 11:02
Kornelije Kovač - Ime koje će večno stajati iza naših omiljenih pesama
Šta možemo očekivati od "Bistrika“ u narednom periodu“?
"’Bistrik’ je u punoj brzini. Ove godine slavimo jubilej i potpuno smo u tome. Imali smo i imamo niz koncertnih aktivnosti, a pored toga objavili smo početkom godine kratak dokumentarni film ’7 sati udara’, održali značajne slavljeničke koncerte u gradovima koji su nas svih ovih 20 godina podržavali, Novi Sad, Beograd, Niš, Bar, Budimpešta… Spremamo se za jesenje koncerte i finiš, gostujemo u Parizu 15. oktobra. Već 3. novembra smo u Banjaluci, a za moj rođendan 9. novembra smo u Rijeci, slede Pula i Trst… Novi album je gotov i čekamo potpisivanje ugovora, i s njim ćemo završiti ovaj značajan jubilej za ’Bistrik’.“
Ima li etno-muzika budućnost, vidite li negde jednog dana svoju naslednicu?
"Ima puno mladih talentovanih pevača koji će nastaviti put svih onih naših velikih pevača koji se bave ili su se bavili tradicionalnim pesmama. Potrebno je samo da ih podržimo, damo vetar u leđa i, naravno, napravimo prostor. Sjajne su Bojana Brdarić, Danica Krstić, Bojana Petričković… Posebno sam ponosna na moje pevače iz Vokalne radionice ’Bistrik’, koja ove godine slavi jubilej 10 godina rada i koja će koncertom 3. decembra u KNU-u u velikoj sali obeležiti ovaj važan jubilej. Tradicionalna muzika živi u vremenu i narodu, a na novim generacijama je da produže njeno trajanje.“
Komentari
