Hronika
20.09.2021. 21:05
Tamara Marković Subota

Zatišje pred buru?

Klan Luke Bojovića: Godina mira u osvetničkom ratu

Luka Bojović 17.9.2021.
Izvor: EPA/VICTOR LERENA / POOL

Ubistvom Strahinje Stojanovića i bekstvom osumnjičenog Milivoja Lovrenovića za sada je utihnuo osvetnički rat koji se od 2009. godine vodi između klana Luke Bojovića i njegovih neprijatelja u Crnoj Gori – najpre klana braće Branislava i Slobodana Šaranovića, a zatim i njihovih naslednika.

Milivoje Lovrenović (51) iz Bosanske Gradiške, protiv koga je beogradska policija podnela krivičnu prijavu zbog sumnje da je 13. septembra prošle godine na Novom Beogradu usmrtio Strahinju Stojanovića (30) aktiviranjem prethodno podmetnutog eksploziva pod džip, u bekstvu je već godinu dana i, posle početnih informacija da je iz Srbije preko Hrvatske pobegao u zemlje EU, od njega nije bilo ni traga ni glasa.

Sa ubistvom Stojanovića i bekstvom osumnjičenog Lovrenovića za sada je utihnuo osvetnički rat koji se od 2009. godine vodi između klana Luke Bojovića i njegovih neprijatelja u Crnoj Gori – najpre klana braće Branislava i Slobodana Šaranovića, a zatim i njihovih naslednika.

Za osumnjičenim Lovrenovićem je, kako tvrde u MUP-u, odmah raspisana i međunarodna Interpolova poternica, ali ona za sada nije dala rezultate, zbog čega se veruje da on u bekstvu najverovatnije koristi lažni identitet i lažna dokumenta.

„Ukoliko je Lovrenović uopšte živ. Budući da je brzo identifikovan i da je policija odmah javno objavila njegovo ime, on se verovatno krije pod ozbiljnim bezbednosnim merama. Međutim, s obzirom na nivo rata zaraćenih mafijaških klanova na Balkanu, nije isključena ni mogućnost da je ubijen. Na čijoj meti bi mogao da se nađe pitanje je o kome trenutno može samo da se spekuliše, budući da bi Lovrenović mogao da se nađe i na meti onih koji su ga angažovali za izvršenje zločina, a čiju je bezbednost ugrozio, i onih sa suprotstavljene strane koja ima razloga da sveti ubistvo Stojanovića“, kaže za „Ekspres“ izvor iz MUP-a Srbije.
 

Ime Strahinje Stojanovića se u medijima prvi put pojavilo u istrazi ubistva Pančevca Miloša Vidakovića 2. jula 2013. godine. Beogradska policija je tada došla do podatka da je ubistvo Vidakovića naručio upravo Stojanović, sa kojim je bio u kumovskim odnosima. Kako se tada otkrilo, Strahinja je bio u ljubavnoj vezi sa suprugom svog kuma. Kada se veza otkrila, izbila je svađa u kojoj je Stojanović pucao u Vidakovića i ranio ga u noge. Vidaković je otišao u bolnicu, gde ga je policija ispitivala o okolnostima ranjavanja, ali on nije želeo ni u koga da uperi prst. U strahu da se posle te pucnjave ne nađe na meti svog kuma, Strahinja je, kako je policija pretpostavljala, odlučio da ponovo potegne oružje, pa je za ubistvo Vidakovića angažovao svog druga iz zatvora, Miloša Delibašića, sestrića Slobodana Šaranovića, koji je u to vreme već uveliko vodio rat sa klanom Luke Bojovića.

Pravda na čekanju

Luka Bojović

Luka Bojović

Luka Bojović

29.06.2021. 08:41

Pravda na čekanju

Navodno, Stojanović je ubistvo Vidakovića platio Delibašiću 50.000 evra, a onda je usledio zločin. Vidaković je ubijen u Budvi, u baru „Sejlor“, pred brojnim svedocima. U pucnjavi je ranjeno i četvoro gostiju lokala, a istraga tog slučaja policiju je dovela i do hapšenja grupe koja se, osim za ovaj zločin, sumnjičila i za ubistvo Nikole Bojovića, brata Luke Bojovića. Nikola je ubijen 29. aprila 2013. u centru Beograda, ali u objedinjenom postupku koji je usledio za oba ubistva Stojanovićevo ime se nije našlo na optužnici. On se na suđenju pojavio samo kao svedok, i to u maju 2017. godine, posle hapšenja u Holandiji i izručenja u Srbiju.

Pištolj, ubica
Izvor: Shutterstock

Na svedočenje je u sudnicu Specijalnog suda Stojanović doveden iz zatvora u Sremskoj Mitrovici, i to s bukagijama na nogama.

„U aprilu sam isporučen iz Holandije zbog iznude. Osuđen sam na tri godine, a ostalo mi je da odslužim još 11 meseci“, rekao je tada Stojanović o sebi, a zatim je objasnio svoj odnos sa ubijenim Vidakovićem.

„S Milošem Vidakovićem sam bio u kumovskim odnosima i nismo bili u sukobu. Njegovu suprugu poznajem i u korektnim smo odnosima“, odgovorio je Stojanović na pitanje tužioca, a onda je tužiocu koji mu je postavio naredno pitanje odbrusio: „Nemam ja IQ 20 pa da mi se isto pitanje postavlja na različite načine. Neću više odgovarati ni na jedno pitanje. Ne želim da učestvujem u ovoj farsi jer ne mogu da doprinesem ovom slučaju. Znam da se ovde sudi za ubistvo Miloša Vidakovića i Bojovića, ne znam ni kako se zove“, odbrusio je tada Stojanović tužiocu.
 

U ovom postupku optuženi Miloš Vojnović, koji je sklopio sporazum o priznanju krivice za ubistvo Vidakovića, tvrdio je da je Stojanović 2013. godine dolazio u Budvu sa zadatkom da ubije Luku Đurovića, tada glavnog saradnika Luke Bojovića u Crnoj Gori. Stojanovićeva navodna meta – Luka Đurović je kasnije te godine poginuo u saobraćajnoj nesreći u Crnoj Gori, koju policija nije okarakterisala kao sumnjivu.

Hitac u radnika BIA-e

Policija je posle zločina 2013. za Stojanovićem raspisala potragu, da bi se njegovo ime volšebno pojavilo u istrazi pucnjave 21. januara 2014. na uglu ulica Rimske i Vojislava Ilića, kada je ranjen Zoran Lj. (54), pripadnik BIA-e. Naime, iz BMW-a je kobne večeri pucano u „audi“ u čijoj blizini je bio „fijat punto“, u kojem je Zoran Lj. bio sa suprugom, koja je sedela na mestu suvozača. Zoran je bio slučajna žrtva obračuna dve grupe čiji su pripadnici iz automobila u pokretu pucali jedni na druge. Stojanović je bio uhapšen posle jednomesečne potrage, a na saslušanju u ovoj istrazi podršku u sudu mu je svojim prisustvom dao bliski prijatelj Velibor Dunjić, tada vođa navijača Crvene zvezde iz grupe „Hijene“. Stojanoviću je u istrazi određen pritvor, odakle je pušten posle mesec dana. Dunjić je ubijen dva meseca kasnije ispred splava „Džimis“.

Zatim je usledio novi zločin u kome se ponovo pojavilo ime Stojanovića. U septembru 2015. godine u zgradi u Ulici Jovana Stojisavljevića broj 31 u Zemunu hicima iz pištolja ubijen je Strahinjin otac Paja. Njegovo ubistvo do danas je nerasvetljeno. Najpre se spekulisalo da je Paja, uprkos ličnom bogatom kriminalnom dosijeu, u kome je upisano silovanje i pokušaj ubistva, ubijen zbog poslova svog sina, možda čak i kao osveta Bojovićevog klana, ali se zatim ispitivala mogućnost da je upravo Strahinja ubio oca jer mu je ovaj, navodno, zlostavljao bolesnu majku. Ubistvo je izvršeno u zgradi u kojoj su stanovali Pajini tast i tašta, a pojedine komšije izjavile su da su poslednje Pajine reči kada su zapraštali pucnji bile: „Nemoj, sine, nemoj.“

Istog meseca do policije su stigle nove informacije o Stojanoviću. Krajem septembra 2015. policija je došla do saznanja o angažovanju dvojice kriminalaca iz BiH koji su plaćeni da ubiju osobu iz srpskog podzemlja. Dvojicu plaćenika navodno je angažovao Stojanović, ali policija nije saznala ko je njegova meta. U planiranom ubistvu logistička podrška plaćenim ubicama trebalo je da budu upravo Stojanović i njegov najbliži saradnik Slaviša Novaković, koji je zvanično u bekstvu.

Pljačka, pištolj
Izvor: Shutterstock

Osveta bombom

U postupku za ubistvo Miloša Vidakovića i Nikole Bojovića Novaković je osuđen na 35 godina zatvora jer je ubicu Vidakovića, Miloša Vojnovića, motorom odvezao sa mesta zločina. Ova kazna izrečena mu je u odsustvu. Novakovićevo ime, prema operativnim podacima, dovodi se i u vezu sa ubistvom Radeta Rakonjca, kuma Željka Ražnatovića Arkana i bliskog prijatelja Luke Bojovića.

Novaković je, kako se sumnja, ukrao automobil kojim su se ubice 2. aprila 2014. dovezle do kafića „Mariki“ u Beogradu i ispalile smrtonosne hice. U pucnjavi su ranjena i dvojica Rakonjčevih prijatelja, a posle zločina ubice su u naselju Medaković zapalile „alfa romeo“ kojim su pobegli.

Ime Strahinje Stojanovića ponovo se pojavilo u istrazi ubistva advokata Dragoslava Miše Ognjanovića, koje već tri godine čeka na razrešenje.

Prva operativna saznanja srpskih bezbednosnih službi ukazivala su na Stojanovića kao mogućeg izvršioca zločina. Dokaza koji bi doveli do Stojanovićevog hapšenja za ubistvo advokata Ognjanovića nije bilo, ali je zato usledio odgovor podzemlja – pokušaj Stojanovićeve brutalne bombaške likvidacije. U noći 11. avgusta 2018. odjeknula je bomba postavljena ispod Stojanovićevog „audija“ parkiranog u naselju Galenika u Zemunu. Stojanović je izbegao smrt jer je u sekundi pre aktiviranja izašao iz automobila, kako bi se vratio u stan po zaboravljeni mobilni telefon. U eksploziji je, međutim, teško povređena njegova tadašnja devojka, španska misica Olak Bilbao Gonsales, koja je ostala u vozilu.

Nakon oporavka španske misice u beogradskoj bolnici, oboje su navodno zajedno otišli u Španiju, ali je on u međuvremenu započeo novu ljubavnu vezu – sa Kolumbijkom Sonjom Suares Gomes.

Prvu njihovu zajedničku fotografiju Kolumbijka je na svom instagram profilu objavila 14. februara na Dan zaljubljenih i to iz Pariza, da bi zatim uoči početka epidemije virusa korona oboje došli u Srbiju. Sonja je na svom instagram profilu tako objavljivala fotografije iz Beograda, sa Zlatibora i Kopaonika, ali i sa zajedničkog letovanja u Turskoj.

Sve do nedelje 13. septembra kada je u Ulici omladinskih brigada na Novom Beogradu u 12.15 sati odjeknula eksplozija u kojoj je džip BMW X5 u kome su se nalazili njih dvoje odleteo u vazduh. I to u momentu vožnje, zbog čega se pretpostavlja da je bomba, odnosno plastični eksploziv aktiviran daljinski, mobilnim telefonom.

Stojanović je u eksploziji zadobio teške povrede, ostao je bez noge, dok je Kolumbijka zadobila samo lakše povrede, što ukazuje da je plastični eksploziv C-4 postavljen profesionalno i da je bio usmeren isključivo na vozača, bez posledica za ostale u blizini. Posle eksplozije Stojanović je uspeo da izađe iz vozila, ali je pao na ulicu, dok je Kolumbijka pokušavala da mu pomogne, dozivajući pomoć.

Ekipa Hitne pomoći je po dolasku na mesto eksplozije odmah pokušala Stojanovićevu reanimaciju i on je na nosilima ubačen u sanitet, ali je ubrzo preminuo. Kolumbijka je u bolnici zadržana jedan dan, nakon čega je otpuštena.

Veze sa DB-om

Samo osam dana nakon ubistva Strahinje Stojanovića policija je razrešila slučaj.
Tragovi su se, kako se ispostavilo, ređali jedan za drugim. Najpre je utvrđeno da je eksplozivnu napravu aktivirao muškarac na električnom biciklu, a kog su kamere video-nadzora snimile u neposrednoj blizini Stojanovićevog stana u naselju Galenika, a potom i na mestu zločina.

Policiji je prvo bilo nejasno kako neko na biciklu može da prati Stojanovićev džip BMW X5, ali je daljim proverama utvrđeno da se radi o električnom biciklu, koji je dva dana kasnije nađen bačen u reku Savu, u blizini šetališta u Bloku 45 na Novom Beogradu. To je bio prvi trag. Zatim se dalje pratilo kretanje bicikliste koji se, prema rečima očevidaca sa Save, nakon bacanja bicikla u reku, presvukao i sa glave skinuo kacigu kojom je bio maskiran u trenucima postavljanja i aktiviranja eksploziva. Taj trenutak bio je ključan za identifikaciju Milivoja Lovrenovića, kao i za otkrivanje stana u Južnom bulevaru u kome je, kako je utvrđeno, boravio nekoliko dana pre zločina. U tom stanu policija je pronašla jedan pištolj.

Kako je zatim utvrđeno, Lovrenović je eksplozivnu napravu velike razorne moći, ali precizno usmerene, ispod Stojanovićevog vozila najverovatnije postavio u toku noći između subote 12. i nedelje 13. septembra. Zatim je usledilo praćenje. Od Stojanovićevog stana u Galenici, odakle se sa devojkom uputio na auto-trke na Ušću, do Omladinskih brigada, trasom dugom osam kilometara, gde je pozivom sa mobilnog telefona, Lovrenović aktivirao eksplozivnu napravu.

Osumnjičeni Lovrenović je, kako se ispostavilo u daljoj istrazi, u kumovskim vezama sa Željkom Radovanovićem zvanim Krečo iz Bijeljine, bliskim saradnikom klana Luke Bojovića. Lovrenović je, prema podacima srpske policije, svojevremeno bio pripadnik Državne bezbednosti Republike Srpske, i to u vreme dok je zamenik načelnika ove službe bio Ljuban Ećim, kum Željka Ražnatovića Arkana i prijatelj Milorada Ulemeka Legije, koji je ovu saradnju u narednim godinama nastavio i sa njihovim naslednicima – Bojovićem i njegovim klanom.

Osveta duga 12 godina

Ubistvom Strahinje Stojanovića i bekstvom osumnjičenog Milivoja Lovrenovića za sada je utihnuo rat koji se duže od decenije vodi između Luke Bojovića i njegovih saradnika sa braćom Šaranović, a zatim posle njihovih ubistava i njihovim naslednicima.

Krvna osveta između Bojovića i Šaranovića počela je 2009. godine, kada je u Baru misteriozno nestao Slobodan Radonjić iz Bara. Poslednji put viđen je kako ulazi u automobil Bojovićevog saradnika Luke Đurovića i od tada mu se gubi svaki trag. Kasnije informacije ukazale su na to da je mladi Radonjić ostao dužan veliki novac Bojoviću i da je najverovatnije zbog toga ubijen. Njegova porodica, otac Danilo i kum Branislav Šaranović dali su se u potragu za ubicama i došli do imena Luke Bojovića, ali ih je privatna istraga obojicu koštala života. Branislav Šaranović ubijen je prvi, u oktobru 2009. u Beogradu, a nepune dve godine kasnije u Zemunu je ubijen i Danilo Radonjić. Slobodan Šaranović ponudio je zatim milionsku nagradu za informaciju o ubicama svog brata Branislava, ali na tu ponudu niko nije odgovorio. A osveta je nastavljena. Ubijen je Lukin brat Nikola, zatim Rade Rakonjac, a onda u martu 2017. i Slobodan Šaranović. U septembru 2017. u Vranju je ubijen i Jugoslav Cvetanović, brat Saše Cvetanovića, osuđenog za ubistvo Nikole Bojovića.
Taj rat najkonkretnije je objasnio tužilac Milenko Mandić kada je
od Apelacionog suda zatražio da osuđene za ubistvo Nikole Bojovića, Miloša Vidakovića i pripremu još četiri likvidacije osudi na maksimalne zatvorske kazne.

Rat klanova

„Ne može se zanemariti činjenica da rat klanova traje duži niz godina i da je za sobom ostavio veliki broj leševa, upropastio porodice ubijenih, ali i da danas predstavlja generator budućih ubistava i seje strah kod svakog od nas. Postoji sumnja da su ubistva Nikole Bojovića, advokata Dragoslava Ognjanovića, Dragoslava Miloradovića (kuma Luke Bojovića), Siniše Milića (obezbeđenja Filipa Koraća), Branislava Šaranovića, Slobodana Šaranovića, Jugoslava Cvetanovića, Vladimira Zreleca i Dalibora Despotovića posledica sukoba suprotstavljenih klanova Šaranović–Bojović“, rekao je tužilac Mandić, a zatim otkrio i da je Miloš Delibašić planirao odmazdu prema policijskim inspektorima.

 

OSVETNIK U ZATVORU

Jedini koji bi mogao da nastavi krvnu osvetu između klana Luke Bojovića i Šaranovićevih naslednika jeste Miloš Delibašić, inače sestrić braće Šaranović koji je bio optužen za ubistvo brata Luke Bojovića, Nikole Bojovića. Prvostepenom presudom Delibašić je oslobođen, ali je u ponovljenom sudskom postupku, a zatim i odlukom Apelacionog suda osuđen na 30 godina robije, u zatvoru u kome je od decembra 2018. godine.

"SILOVANJE EKSPLOZIVA"

Veštačenjem eksploziva postavljenog ispod džipa Strahinje Stojanovića utvrđeno je da je naprava pored eksplozivnih materija sadržavala i određenu količinu metalnih navojnica, takozvanih matica koje se koriste prilikom postavljanja šrafova, a radi povećanja razornog dejstva i ubojitosti bombe.
U policiji kažu da se ova metoda žargonski naziva „silovanje naprave“, a osumnjičeni Lovrenović je za ovaj stručni posao očigledno stekao iskustvo i radom u DB-u, ali i na ratištu, što ga je svakako preporučilo kao stručnjaka za likvidaciju Strahinje Stojanovića.

Komentari
Dodaj komentar

Povezane vesti

Close
Vremenska prognoza
clear sky
8°C
01.12.2021.
Beograd

Najnovije

Vidi sve

Najčitanije

Vidi sve